Pevač Sloba Radanović ostao je bez oca pre pet godina, a sa gubitkom se nikada nije pomirio. Za oca Dušana je bio vrlo vezan, te upravo tu činjenicu povezuje sa predosećajem koji je imao neposredno pred njegovu smrt.
– Posle nastupa sam otišao kod oca u bolnicu i video ga tad poslednji put, znao sam da će biti poslednji put, hteo sam da ostanem, ali mi nisu doktori dali. On je preminuo u pola četiri ujutro, ja sam se baš u tom momentu probudio imao sam predosećaj da se nešto desilo, pred zoru sam zaspao, tad me probudio drug na vratima i rekao da je otac preminuo – rekao je Sloba, te otkrio kako je saznao za očevu opaku bolest.
– Bili smo spremni za to. Sve se desilo za dva meseca. Od zdravog čoveka za kojeg smo mislila da će doživeti duboku starost, nestao je za mesec i po dana. Taj trenutak kad sam saznao za bolest, sećam se vozio sam ga na pregled, sedeo je do mene kad me doktor nazvao i rekao da je u pitanju ono najgore. Metastaze su već bile svuda, imao je rak pluća, ali ga nije to ubilo, metastaziralo je na celo telo, imao je samo 30 metastaza na mozgu čovek se samo ugasio, nisam mogao da mu kažem šta je, on je mislio da je šlog. Konsultovao sam stručnjake, ali rekli su mi da nema spasa, samo da mu se olakša bol do kraja, zaista nije jauknuo do zadnjeg dana. Najteže mi je padalo kad dođem u posetu, a on me ne prepozna – sa knedlom u grlu rekao je Radanović.
Radanović ističe da mu je otac bio uzor tokom života, te da je najveće vrednosti usvojio upravo od njega.
– Moj otac je bio najbolji čovek koga sam poznavao. Jedna čista duša ništa u životu nije uradio što bi naštetilo drugom. Tako je učio i mene da sve radim pošteno, da se izborim za sebe. On je bio čovek flegma, skupljao je sve u sebi, držao u sebi to sam povukao na njega držim neke stvari sam sebe pojedem iznutra. Bolje bi bilo da kažem u tom trenutku kada mi zasmeta, da to izbacim, međutim ćutim dugo to nosim u sebi i sebi škodim, a takav je i on bio, gledao je da ne povredi druge – tvrdi Sloba, dok je majka Draginja drugačija.
– Ona je žustrija i nekad mi je žao što nemam to na nju, da nema oštrinu prema ljudima. Mama je bila uvek strožija, tata me nije tukao kad sam bio mali, ali zato mama jeste, pravi autoritet, ni danas mami ne odgovaram. Dovoljno je bilo samo da me pogleda, nisam bio nešto nestašan iskreno, ali dobijao sam po zadnjici od nje, zapamtio sam, ali sam bio dobro dete. Mi nismo bili imućna porodica, već radnička, ali su se roditelji trudili da ne oskudevamo ni u čemu. Moja majka je odgajila i očevu decu iz prvog braka, nikad ih nije odvajala od mene. Bili smo jedna velika porodica, možda nije bilo luksuza, ali nismo bili gladni ni žedni, imali smo osnovno, išli smo na ekskurzije, trenirali smo i kad nisu imali mi deca to nsimo osetili. Učinili su pravu stvar i izveli nas na pravi put, da sam mogao da biram opet bi izabrao svoje roditelje – zaključio je pevač.
Izvor: PressSerbia/Republika
