Kao univerzitetski profesor smartam da je došlo vreme da se sistem bezbednosti revitalizuje kao i sistem društvenih vrednosti u celini. Korenite promene su neophodne u sektoru bezbednosti, sektoru obrazovanja sa velikim akcentom na očuvanju tradicionalnih vrednosti i kultura koje smo imali vekovima.
Događaji koji su potresli našu zemlju predstavljaju veliki bezbednosni rizik za sve nas. Neposredne opasnosti po našu decu u školama su pokazale da niko nije bezbedan. U bivšoj SFRJ bilo je dozvoljeno nošenje kratkog vatrenog oružja, time se postizala bezbednost nacije u celini, procenat krivičnih dela je bio sveden na minimum. Bivši sistem imao je ONO i DSZ svaka škola je imala nastavnike ONO od ranih školskih dana. Učenici su upoznati bili pre svega vazdušnim oružjem dok se u višim razredima izvodila bojeva obuka i gađanje bojevom municijom. Škole su imale radne aktivnosti, odlaske na strelišta, poznavanje prirode a sve u cilju osposobljavanja stanovništva u slučaju vanrednih situacija, elementarnih nepogoda i u slučaju ratne opasnosti i odbrane zemlje, takvoj državi nisu bili potrebni specijalci.
Imali smo u svako doba obučeno stanovništvo za odbranu zemlje što danas nemamo. Svaka kuća je imala oružje, takva deca su imala svest o oružju i šta ono predstavlja, u glavama svih stanovnika oružje je predstavljalo slobodu koja se skupo plaćala, životima, suzama majki i sestri, očeva i dece palih boraca.
Da bi se postigao efekat normalizacije sistema potrebna je akademska zajednica, preporuke akademika, profesora univerziteta, stručne javnosti iz sfere prava, obrazovanja i društvenih odnosa. Odnosno, da bi se postigao željeni efekat u sistemu potrebno je odrediti jasne ciljeve koji će se ostvariti marljivim radom.
Prof. dr Aleksandar Z. Stanković, univerzitetski profesor, Dipl. men. bezbednosti