Duh praznika i porodična atmosfera uvek evociraju brojne uspomene i sećanja.
Pevačica Zorana Pavić podelila je najlepše uspomene koje je vežu za detinjstvo o kojima je govorila sa ponosom i emocijom.
– Moram da priznam da ja najviše volim tradicionalno, od samog farbanja jaja koje mi je najlepše u lukovini jer me podseća na moju baku i detinjstvo. Moja baka Ljubica je bila je jedna ljudina i kad god pričam o njoj rastužim se jer je dugo već nema. Moji roditelji su živeli u Beogradu i tamo radili, a ja sam se kod njih preselila tek kada sam krenula u školu, a to detinjstvo sam provela kod bake i deke na salašu. To detinjstvo je nešto posebno, ja sam im veoma zahvalna na ljubavi koju su mi pružili – počela je priču Zorana.
Iako je publika poznaje kao jednu od najvedrijih i najharizmatičnoj osoba, pevačica je otvorila dušu i prisetila se i teških momenata koje je nosila razdvojenost od roditelja.
– Moj deka je umro u 100. godini, čovek je preturio razne ratove, pritom je sahranio tri sina. Tako da nije sreća doživeti stotu… Mi sada živimo u teškom vremenu gde se izgubila emocija i empatija, ali pogubili smo se, ranije je nekako sve bilo drugačija. Ta neka tekovina koju dobijamo od naših baka i deka nam čuva dušu. Sećam se kada dođu roditelji vikendom kod bake i deke da me posete, pa odlaze nakon dva dana, ja tu tugu ne mogu da opišem. Mnogo mi je teško to padalo, i tako je ostalo. Veoma teško i danas podnosim rastanke i mislim da to vučem iz detinjstva – istakla je pevačica, a zatim poslala važnu poruku.
– Ko se stidi svog porekla je beznadežna ličnost! Uvek treba plasirati svoje korene, ovo sad fensi vreme je čudo. Postoje ljudi koji su sa sela i njih je toga sramota, meni je tih ljudi žao – priznala je.
Izvor: PressSerbia/GrandOnline
Dodajte komentar