Jedan od glavnih nosilaca filmova “Žikina dinastija” i “Hajde da se volimo”, legenda jugoslovenske kinematografije, pokojni Dragomir Bojanić Gidra, imao je i te kako težak život.
Dragomir Bojanić Gidra je rođen 1933. u Kragujevcu. Majka mu je bila profesorka Ženske gimnazije, a otac oficir Kraljeve garde. Čuvao je Oplenac.
– Gidra se sećao noći u kojoj su mu odveli oca. Retko je pričao o tome, ali to je bila ključna epizoda koja će potpuno promeniti život i posle koje će ostati siroče. Majka mu je umrla od tuberkuloze, a otac je uhapšen posle Drugog svetskog rata. Gidra je nosio sendviče stražaru da bi ih ovaj odneo njegovom ocu. Kada se trećeg dana stražar pojavio u dedinom šinjelu, Gidra je shvatio da su mu ubili oca. I on je sa devet godina ostao na ulici. Neki deda je pokupio njega i još nekoliko dečaka sa ulice i odveo ih da rade u fabrici konzervi – rekla je za “Nedeljnik” Gidrina ćerka Jelena Bojanić, opisujući detinjstvo svog oca.
Onda kreće filmska priča buduće zvezde filma. On ulazi u dramsku sekciju, pa u amatersko pozorište i na kraju u Kragujevačko pozorište. Posle tri godine, glumci Kragujevačkog pozorišta su skupili pare, kupili mu odelo i kartu za Beograd da ode da polaže prijemni na Akademiji.
Kada se završio prijemni, upitao ga je Raša Plaović: “Imaš li ti gde da spavaš u Beogradu?”. Gidra mu je odgovorio da ima, a zapravo nije imao nikakav smeštaj osim onog na železničkoj stanici.
To je znao i Plaović koji je već rekao čistačicama na Akademiji da raspreme jednu sobu s metlama i kantama. Ostalo je istorija.
Gidra je, podsetimo, bio u braku sa koleginicom Ljiljanom Kontić. Obeležio je, pored gorepomenutih ostvarenja, filmove “Inspektor”, “Crvena zemlja”, “Halo taksi” i mnoge druge.
Umro je u novembru 1993. godine u Beogradu.
Foto: Printscreen
Izvor: PRessSerbia/Blic
Dodajte komentar