Opšte je poznato da zimi jedemo daleko više nego tokom letnjeg perioda, zbog čega, naravno, dolazi i do povećanja telesne mase.
Ipak, za ovaj “fenomen” postoji i objašnjenje – naime, telu je tokom hladnih dana potrebno više hrane kako bi se zagrejalo, a evo kako da se zagrejemo, a da se pritom ne ugojimo.
Jedite mlečne proizvode
Činjenica je da male porcije jogurta, sira i bilo kojih drugih proizvoda koji sadrže mleko deluju kao sagorevači masti u našem telu. Sve je u vezi sa kalcijumom, fosforom i magnezijumom – to je trojstvo minerala koje ubrzava razgradnju viška masnog tkiva, posebno u predelu struka. Osim toga, time telo dobija dovoljnu dozu proteina kako bi ne samo zadovoljilo glad, već i uzelo pod kontrolu. A kako navodi Lepota i Zdravlje, prekomerna konzumacija sira može da dovede do nepovratnih promena, jer sadrži veliku količinu soli i masti, što ne utiče najbolje na stanje vašeg tela.
Aromaterapija
Treba da zapamtimo da je višak stranih mirisa saučesnik migrene i nervnih poremećaja, pa ako posežete za aromaterapijom, pronađite sredinu. Ako ne odete predaleko, aromaterapija je odličan način da smirite preterani apetit uveče. Zamislite slatke i začinske arome vanile, cimeta, čokolade, citrusa, tuberoze, jasmina, pačulija, lavande, ruzmarina, doprinose odličnom raspoloženju, osećaju smirenosti, udobnosti, a takođe i smanjuju apetit. Vaš mozak daje komandu celom telu da se zasiti samo zahvaljujući mirisima. Sudeći po nedavnim studijama, miris mente je prepoznat kao najefikasniji u borbi protiv viška kilograma. Između ostalog, aromaterapija je pravo oslobađanje od stresa.
Hidratacija
Dehidracija izaziva glavobolju, slabost, starenje kože i spor metabolizam. Osim što nam je neophodno da popijemo dve litre vode dnevno, stručnjaci savetuju da se gubitak vode nadoknađuje povrćem i voćem koje sadrži vodu u višku.
Uglavnom, skoro svo povrće i voće je bogato antioksidansima i vodom, koja lako prodire u ćelije tela bez ometanja cirkulacije krvi i bez izazivanja otoka. Istina, neki od njih su posebno korisni. Tako, na primer, sa početkom hladnog vremena bi trebalo da uključite krastavac (95% vode), paradajz (95% vode), patlidžan (92% vode), šargarepu (88% voda) u vašu ishranu.
Laneno brašno
Pored toga što je brašno od lanenog semena ukusno samo po sebi, jer ima prijatan orašasti ukus, takođe je i zdravo. Laneno brašno je izvor gotovo svih supstanci neophodnih ljudskom telu, kao što su: omega-3 i omega-6 masnih kiselina, vitamina B, kalijuma, magnezijuma, cinka i antioksidanata – sve ove magične supstance pomažu u jačanju vašeg imuniteta, nervnog sistema, a potpomažu besprekornu funkciju mozga, te nam obećavaju lepotu dugi niz godina.
Osim toga, brašno od lanenog semena dugo ostavlja osećaj sitosti, sve je u proteinima i vlaknima, kojih ovaj proizvod sadrži u višku. Od takvog brašna možete lako da kuvate sva ona jela za koja ste navikli da koristite obično pšenično brašno – palačinke, palačinke, pite, uopšte, šta god vam srce poželi.
Kontrolišite apetit
Pokušajte da tačno odredite koje namirnice mogu da zadovolje vaš apetit, a koje ga izazivaju. Odavno je poznato da jabuke, koje same po sebi ne predstavljaju opasnost za figuru, spadaju u drugu grupu, isto važi i za agrume, pa sa ovim proizvodima treba biti izuzetno oprezan. Takođe, bilo kakve slatkiše i sve što vam donosi ne samo zadovoljstvo, već i nepotrebne kilograme, može se bezbedno pripisati provokatorskim proizvodima: kobasicama, hlebu i bilo kojoj prženoj hrani sa puno ulja. Problem je u tome što sve ove poslastice istovremeno sadrže mnogo soli, šećera i masti – takva nuklearna mešavina negativno utiče na mozak, dajući mu lažni signal gladi.
Jedite po satu
Uprkos upornim preporukama nutricionista da se naviknete da jedete u malim količinama, ali najmanje četiri do pet puta dnevno, ova dijeta nije pogodna za sve. Štaviše, iz radikalno suprotnih razloga: kod nekih takva česta grickalica izaziva apetit, dok su kod drugih, naprotiv, prisiljeni da jedu silom – telo jednostavno nema vremena da ogladni. Nijedno od ovoga se ne može smatrati normom.
Jedite u određeno vreme
Pre svega, kako navodi Lepota i Zdravlje, ne bi trebalo da svedete ceo svoj život na kontrolu kada i kako jedete. Uglavnom, najrazumnija ishrana je tri obroka dnevno: doručak, ručak i večera. Ali ne zaboravite, svaki od tri obroka treba da bude potpun, ali ne preteran. To jest, ako više volite tri obroka dnevno, moraćete da uzmete u obzir nekoliko jednostavnih pravila.
Tako, na primer, treba da večerate pre mraka, a svaki obrok treba da se dešava svakodnevno u isto vreme – telo, baš kao što vam je potreban raspored. Jedenje tokom dana je neophodno iz jednog jednostavnog razloga: kako su naučnici otkrili, veštačko svetlo, neredovni i kasni obroci remete hormon melatonin, koji kontroliše san i budnost.
(sd.rs/pixabay)
Dodajte komentar