“Da sam hteo da idem na koncert, išao bih, ali nisam osećao potrebu. Radije sam slušao Bočelija u Ljubljani”, započinje priču prvi pevač legendarnog benda “Bijelo dugme”.
Već godinama ja nemam nikakve veze sa tom pričom. Uživao sam 2005. na Hipodromu, u Maksimiru i u Sarajevu. Posle ta tri koncerta ništa me više nije zanimalo. Imam ja svoju karijeru, svoj pravac, a ovo je nešto u čemu se ne pronalazim. Mi smo na početku bili grupa koja je urbanizovala ruralnu Jugoslaviju. Bregović sad ima tu neku viziju muzike, on sve radi narodnjački. I verujem ja da je on u tome uspeo, ali ja sebe ne vidim u tome. To je njegov put, a meni je malo dosadno da i dalje pričam o Goranu
kaže Bebek.
On, međutim, s uživanjem govori o samim počecima Bijelog dugmeta, godinama kada je on pevao i pesmama koje je izneo. Sviđa mu se što većina publike i dalje misli da je on bio najbolji pevač proslavljene grupe.
Da nisu to mislili o meni, ne bih ja uspeo da imam solo karijeru. Goran je tad napravio neke dobre pesme, ja sam to izneo na svoj način i to mi je osiguralo put za kasnije. Ti počeci su mi doneli da i danas živim od muzike i uživam u njoj
priča Bebek i dodaje da posle odlaska iz grupe više nije osećao nikakvu povezanost sa njom, niti sa Goranom Bregovićem.
Mislim da svi već znaju sve o mom i Goranovom odnosu. Nismo mi nikad bili dobri prijatelji, ali smo bili odlični saradnici. U nekom trenutku putevi su nam se razišli, da bi smo se slučajno sreli te 2005. godine, imali smo ta tri kocerta i to je bilo to. Posle toga je sve isto, kao što je bilo i pre toga. Niti zanimam ja Bregovića, niti on zanima mene
iskren je Bebek, koji, međutim, nije želeo da da precizan odgovor na pitanje o navodnoj zabrani da peva pesme “Bijelog dugmeta”.
Na to pitanje treba da odgovori Bregović. On zna da li je to uradio ili nije. Mene to ne zanima, ja i dalje pevam pesme koje sam ja stvorio
završava Željko.
Dodajte komentar