Svetsko prvenstvo u fudbalu je počelo. Već se uveliko priča o tome ko bi ove godine mogao da odnese titulu najboljeg fudbalskog tima na svetu. Međutim, znate li zašto toliko volimo fudbal? Šta je čar ove igre, pa je ljudi gledaju sa toliko uzbuđenja? Odgovor leži u lovačkoj prošlosti ljudske vrste!
Džon Prisli, (eng. John Priestly), engleski romansijer i dramaturg, rekao je da je mišljenje da fudbal čini samo 22 plaćenika koji šutiraju loptu isto kao reći da je violina samo drvo i žica, ili da je Hamlet samo papir i mastilo. „Fudbal je sudar i umetnost”, govorio je Prisli. Kako ističe Dezmond Moris (eng. Desmond Morris), zoolog i etolog, koji je osamdesetih godina posvetio knjigu „Fudbalsko pleme” (eng. The soccer tribe) ovoj temi, to je najvažniji plemenski ritual našeg vremena. Upravo je ta plemenska suština ključ za objašnjavanje jačine strasti koju osećamo prema ovom sportu,
Svi sportovi, prema antropolozima, imaju svoj koren u plemenu, ali fudbal, ističe Moris, bolje reprodukuje neke rituale koji su bitni za našu vrstu. Polazna ideja je da je ono što nas razlikuje od ostalih životinja, pogotovo majmuna, naklonost ka lovu, koji je pomogao da razvijemo naše fizičke i mentalne sposobnosti, činivši nas agilnim, otpornim, preciznim i pametnim. Lov je taj koji nas je vezao za rad sa drugima.
Kada više nije bio neophodan za opstanak, zbog čovekovog posvećivanja zemljoradnji i uzgajanju životinja, lov je postao rekreativna aktivnost, kaže Moris. Sa nastankom urbanih centara, stiglo se i do arena, poput Koloseuma, gde je prvog dana otvaranja, 80. godine, umrlo oko 5 000 životinja.
Uspeh ovakvih načina zabavljanja je trajao bar još 500 godina, da bi dvadesetih godina XIX veka, kada je počeo da se neguje stav veće humanosti u odnosima prema životinjama, ovakav vid zabave bio potisnut. Mesto toga, sa industrijskom revolucijom, koje je najviše uticala na nastanak i napredovanje velikih gradova tog vremena, došle su na red igre sa loptom, koji se praktikuju još od klasičnih vremena, ali su do tad bile zanemarene. U ovo vreme, međutim, one su bile vrlo popularne.
Sada se sigurno pitate, na koji to način fudbal predstavlja pseudolov? „Iako deluje da igrači „ratuju”, u stvarnosti ne traže uništenje, već jednostavno teže da budu bolji i prevaziđu druge, sa ciljem da sprovedu simbolično ubistvo tako što će postići gol”, objašnjava Moris. U praksi, igrač je lovac, lopta je oružje, a gol plen. Ali kako je stativa fiksirana, potrebno je nešto što će učiniti lov zahtevnijim.
„Rešenje je postaviti u odbrani drugu ekipu, koja će da oteža šutiranja i „ubijanja”, zaključuje Moris.
Ekstremnu popularnost koju fudbal ima u odnosu na druge spotove on duguje upravo većem broju faza i elemenata lova, kao što su ciljanje, fizička opasnost, jačina potere, kosaradnja zasnovana na ulasku u društvo, odnosno pripadnost.
Ko bi rekao da se, igrajući i gledajući fudbal, u stvari povezujemo sa iskonskim lovcima u sebi? Imajte to na umu kada ovog leta budete gledali fudbalske utakmice i fanatično navijali za svoj omiljeni tim.
(redinfoportal)
Dodajte komentar