Sigurno vam je poznat onaj osećaj kada drugu ili drugarici jedva čekate da ispričate nešto što vam se upravo desilo, ili nešto što ste tek čuli i saznali. Osećate se preplavljeno pozitivnom energijom i kao osoba u čujem je društvu zanimljivo. Međutim, neretko se desi da vaši sagovornici ne dele vaš entuzijazam. Zašto naše prijatelje nekada ne zanima šta nam se novo dogodilo?
Nova istraživanja pokazuju da naše priče i nisu toliko uzbudljive drugima koliko mi mislimo. Onaj koji priča priču voli da govori o iskustvima koja su nepoznata sagovorniku, kao što je neko egzotično putovanje ili slučajni sastanak sa nekom poznatom osobom. Međutim, naši sagovornici ne uživaju u tome. „Oni koji pričaju priču veruju da onaj ko ih sluša voli da čuje o njihovim iskustvima, pošto ih on sam nije iskusio”, kaže profesor Daniel T. Gilbert sa Insituta za psihologiju na Harvardu.
On nastavlja: „Ali naše studije pokazuju da oni greše. Oni koji slušaju osećaju vrstu odbojnosti prema stvarima koje su im potpuno nove ili onima koje su im delimično poznate. To se dešava i među naučnicima kada im drugi naučnici predstave nova otkrića.” Možda ste to i sami iskusili. Može biti dosadno slušati nečiju priču o filmu koji niste gledali, ili o pesmi koju niste čuli.
Gilbert je rešio da sprovede istraživanje. U tom ispitivanju za potrebe istraživanja je podelio učesnike u tri grupe po tri člana, gde je jedan pričao a dva su slušala. Onaj koji bi pričao priču bi gledao određeni video o kojem bi kasnije trebao da priča. Neki koji su slušali su takođe gledali taj video. Istraživači su očekivali da će oni koji nisu gledali video imati pozitivnije reakcije nego oni koji su ga gledali. Međutim, rezultat je bio sušta suprotnost.
Šta je to što čini poznatu priču interesantnijom? Ispostavilo se da je iskustvo slušaoca bilo presudno za rezultat. Kada su slušaoci pogledali isti video kao i onaj koji je o njemu pričao, bili su u stanju da popune rupe u priči koja je bila neprecizno preneta.
Tada im je bilo lakše i zanimljivije da prate. Gilbert to objašnjava govoreći da ljudi mogu loše prenositi priče i često izostavljaju bitne informacije što dovodi do konfuzije pa priča ne drži pažnju i ne budi interesovanje: „Zato iako naši prijatelji žele da čuju nešto novo, bili bi više srećni kad bismo im pričali o nečemu što znaju od ranije. Onda bi makar shvatili o čemu pričamo.”
Dakle, ukoliko želite da pričate o nekom novom iskustvu, trebalo bi da budete više zaokupljeni prenosom priče i njenim razumevanjem nego uzbudljivošću koju bi mogla da pruži.
(redinfoportal)
Dodajte komentar