Činjenica je da gazirani sokovi ne spadaju među najzdravije namirnice koje unosimo gotovo svakodnevno u svoj organizam. Stoga, preporučuje se da ovakve napitke konzumiramo u što manjoj meri, ukoliko već ne možemo bez njih. Ali, zašto nas gazirana pića goje?
Naime, problem nisu samo kalorije koje se nalaze u gaziranim sokovima. Iako je poznato da su slatki gazirani napici prilično kalorični (jedna limenka sadrži oko 7 kašičica šećera), manje je jasno šta je pravi problem za struk: šećer ili, pak, mehurići? U jednoj novijoj studiji palestinskog Univerziteta Birzeit, istraživači su preko eksperimenta na miševima pokušali da dođu do odgovora.
Jednoj grupi glodara dali su slatki gazirani napitak, drugoj negazirani, a trećoj običnu vodu. Miševi koji su redovno pili slatki gazirani napitak dobijali su na težini mnogo brže od onih koji su pili negazirane zaslađene tečnosti i, naravno, od onih koji su pili običnu vodu. Kada su uzeli uzorke krvi, otkrili su da miševi koji su pili gazirani napitak imaju mnogo viši nivo grelina, hormona koji stimuliše apetit, što bi moglo objasniti povećanje težine.
Engleskom timu „Veruj mi, ja sam lekar” (Trust Me I’m a Doctor), koji je oformio Bi-Bi-Si (BBC), ovo istraživanje je bilo veoma zanimljivo, te su rešili da nastave tim putem. Organizovali su sličan eksperiment, ali ovoga puta na ljudima. Uz pomoć doktora Džejmsa Brauna, sa Univerziteta Aston u Birmingemu, okupili su grupu zdravih dobrovoljaca. Odlučili su da ne otkrivaju učesnicima detalje ispitivanja, da to saznanje ne bi na neki način uticalo na njihovo ponašanje, već su im jednostavno rekli da je cilj da se odredi uticaj zaslađenih napitaka na apetit (što je donekle i tačno).
Na početku eksperimenta, dobrovoljci su došli u laboratoriju nakon 10 sati bez hrane, kako bi se obezbedilo da svi počinju sa sličnim nivoom grelina u krvi. Potom su dobili po sendvič sa sirom, jednake kalorijske vrednosti.
Sat vremena nakon što su pojeli sendviče, svaki od kandidata je dobio jedno od različitih bezalkoholnih pića: zaslađeno gazirano, zaslađeno negazirano, ili gaziranu, odnosno negaziranu vodu. Deset minuta kasnije, Braun je uzeo uzorke krvi da bi izmerio nivo grelina kod dobrovoljaca, a potom su oni dobili dnevnike ishrane kako bi beležili svaki obrok u satima nakon pića. U narednim nedeljama vraćali su se u laboratoriju još tri puta, da pojedu isti sendvič sa sirom, daju uzorak krvi i popiju piće.
Kada su prikupljeni rezultati, pokazalo se da je nivo grelina bio za oko 50% viši kada su učesnici pili gazirane napitke.
Dakle, slatka gazirana pića nam otvaraju apetit više od negaziranih pića sa istom količinom šećera. Zanimljiv je podatak da do povećanja grelina nije dolazilo samo posle zaslađenih gaziranih pića, već i gazirana voda izaziva blago podizanje nivoa ovog hormona. Braun ističe da su oni koji su dobili gazirani napitak pojeli u proseku 120 kalorija više nakon toga.
Postoje dva moguća razloga zašto „mehurići” ovako deluju na znake gladi. Prvi je što se, nakon popijenog gaziranog napitka, ugljen-dioksid oslobađa u želucu. Postoje receptori koji otkrivaju ugljen-dioksid i signaliziraju ćelijama u gornjem delu želuca da luče grelin, zbog kog osećamo glad. Druga mogućnost je mehaničke prirode. Naime, želudac se naduva i malo se proširi, a taj vazduh ponovo stimuliše ćelije da luče grelin. Istraživači zaključuju da je i dalje najzdravija obična voda.
Ukoliko spadate u onu grupu ljudi koja ne može da zamisli dan bez svog omiljenog gaziranog napitka, savetujemo vam da njihovu konzumaciju svedete na minimalnu količinu. Istovremeno ćete učiniti dobru stvar za svoje zdravlje, a i vaš struk će izgledati lepše.
(redinfoportal)
Dodajte komentar