Kao da je juče bilo kad smo se prvi put poljubili, ali događaj od prošle nedelje deluje tako daleko. Znamo da je vreme relativno, ali kako objasniti činjenicu da nam događaj od pre pola godine deluje blizu, za razliku od onog koji se odigrao pre koju nedelju?I zašto nam vreme “brže prolazi” kada odrastemo?
Još jedna godina prolazi i praznici samo što nisu ponovo stigli. Razgovori po kancelarijama svode se na rečenicu: „Gde ode vreme?” Vode se rasprave o tome koliko su komšijska deca brzo odrasla i kako letovanje izgleda kao da je juče bilo ili kako nismo kupili poklone za razne proslave pošto se jednostavno nema vremena.
Postalo je uobičajeno našaliti se da vreme prosto prohuji (sa vihorom) kako čovek postaje stariji. Ovakvo poimanje vremena zaintrigiralo je psihologe još krajem 19. veka, a aktuelno je i današnjim istraživačima.
Psiholog Vilijam Džejms je 1890. godine u svom tekstu „Principi psihologije” napisao da kako starimo, vreme izgleda kao da prolazi brže, jer je je zrelo doba praćeno manjkom događaja koji su vredni pomena. Kada se vreme meri novim događajima kao što su prvi poljubac, prvi dan škole, prvo putovanje sa roditeljima i sl., nedostatak novih iskustava u zrelom dobu čini da nam se dani i nedelje jednostavno stope i postanu monotoni.
Tokom ’60-ih godina prošlog veka Valah i Grin su proučavali ovaj fenomen u grupi mlađih (od 18 do 20 godina) i starijih ljudi (do 71 godinu) tražeći im da opišu vreme kroz metafore, kao što su: „vreme je tihi, nepomični okean”, koju su koristili mlađi i “vreme je brzo poput metka”, koja je bila izbor starijih. U istraživanju koje je izveo Džubert 1990. mladi ispitanici rekli su kako očekuju da vreme počne sve brže da prolazi kako budu starili.
U prvom istraživanju koje meri subjektivnost prolaza vremena tokom života, koje je urađeno 2005., Mark Vitman i Sandra Lenhof sa Univerziteta Ludvig-Maksimilijan u Minhenu sakupili su 499 ispitanika starosti od 14 do 94 godine. Svako od njih je morao da popuni mnoštvo upitnika. Prvi deo se sastojao od pitanja čiji se odgovori mere po Likertovoj skali (od -2 do +2), čiji se odgovori vrednuju stupnjevima čiji je domen od veoma sporog protoka do veoma brzog. Likertova skala ja psihološki instrument, koji meri i vrednuje stavove i mišljenje ispitanika. Drugi deo se sastojao od izjava i metafora vezanih za protok vremena, a učesnici u eksperimentu vrednovali su svaku izjavu brojevima od 0 (“veoma se ne slažem”) do 4 (“potpuno se slažem”).
Iznenađujuće je bilo to što su Vitman i Lenhof pronašli slabu vezu između starosti i percepcije vremena pojedinaca: svi su, bez obzira na godine, imali utisak da vreme brže prolazi.
Pitanje „Koliko brzo prođe deset godina za vas?” ukazalo je na običaj različitog sagledavanja vremena. Odgovori se nisu promenili sa porastom godina, čak i kada su kraći vremenski intervali dovedeni u pitanje (sat, nedelja, mesec).
Kada su u pitanju metafore, ljudi uzrasta od 29 do 59 godina su se češće opredeljivali za izjave vezane za stresnost vremena i govorili kako vreme leti i ljudi ne stižu da urade sve što žele. Prema Vitmanu i Lenhofovoj razlog zbog kojeg ljudi u ovom starosnom intervalu misle da vreme brže prolazi kako bivaju stariji jeste to što oni, za razliku od tinejdžera i starijih osoba, obavljaju i profesionalne i porodične dužnosti, što dovodi do nedostatka vremena.
Viliam Fridman i Stiv Džensen su 2010. proširili i upotpunili ova istraživanja. Okupili su 49 studenata i 50 odraslih osoba (starosti od 60 do 80 godina) i dali su im dvanaest aktuelnih događaja koji su se odigrali u prethodnoj deceniji, za koje je trebalo da odgovore kada se događaj odigrao i kako oni pamte taj događaj.
Takođe je trebalo da popune upitnik koji je vrednovan po Likertovoj skali kao i u istraživanjima Vitmana i Linhofove o percepciji brzine vremena.
Obe grupe ispitanika su pokazale odlično pamćenje zadatih događaja, mada su mlađi ispitanici češće imali običaj da pogreše vreme događaja. S druge strane, stariji ispitanici su mislili da deset godina prođe brže nego što je to u stvari slučaj.
U dopuni ovim istraživanjima, koja su objavljena u julu 2012. godine, došli su do dva zaključka:
1. starenje sigurno ima uticaj na osećaj “stresnosti vremena” i doprinosi našoj percepciji vremena;
2. stresnost vremena se odnosi na većinu kultura: rezultati ovih istraživanja bili su slični i u Nemačkoj, Austriji, Holandiji, Japanu i na Novom Zelandu.
Pa šta se to onda ovde dešava? Zašto Božić deluje kao da je bio prošle nedelje, a kada smo bili deca, izgledalo je kao da mu je potrebna čitava večnost da stigne?
Iako nikada necemo biti potpuno upućeni u tajne osećaja protoka vremena, psiholozi su predložili interesantne teorije:
1. Vrednujemo vreme po važnim događajima
Vilijam Džejms tvrdi da merimo vreme po broju događaja kojih se sećamo u tom periodu. Zamislite, na primer, četrdesetogodišnju majku koja je u svakodnevnoj rutini rastrzana između posla, porodice i ličnog života. Napuštena sećanja iz srednje škole ( matura, prvi auto, prvi poljubac) deluju kao da su trajala mnogo više nego što jesu: četiri godine.
2. Vreme koje prolazi je relativno u različitim životnim dobima
Petogodišnjaku je jedna godina 20% života, dok pedesetogodišnjaku godina predstavlja samo 2% života.
3. Biološki sat se usporava sa godinama
Kako starimo, unutrašnji sat nam se usporava, za razliku od kalendara i satova, koji ne staju, pa se protok vremena čini bržim.
4. Kako starimo, obraćamo manje pažnje na vreme
Deca odbrojavaju dane do rođendana ili Nove godine, kada će dobiti poklon koji su želeli. Odrasli, s druge strane, brinu o raznim problemima, a kada su ljudi fokusirani na različite probleme, vreme deluje kao da brže prolazi.
5. Stres
Osećaj da nemamo dovoljno vremena da uradimo sve što smo planirali čini da se osećamo kao da vreme brže prolazi.
Sve u svemu, čovek nije potpuno prepušten sudbini, već može, barem donekle, biti gospodar svog vremena: dobra organizacija čini čuda protiv osećaja da vreme brzo prolazi i da ga nema dovoljno, a obogaćivanje života raznovrsnim, novim i dinamičnim aktivnostima spore i otegnute dane pretvara u period poput najdražeg, mladalačkog doba.
(redinfoportal)
Dodajte komentar