Zašto nakon prve greške i dalje grešimo?

Ljudski je grešiti, a biti istrajan takođe. Nakon prve greške sigurno ćeš napraviti još jednu.

Poznato je da bi trebalo da učimo iz grešaka. Međutim, mozgu je potrebno vremena da efikasno izvuče i usvoji pouku iz greške koja se dogodila. Prema istraživanju objavljenom u jednom časopisu koji se bavi neuronaukom, kada mozak ima zadatak da donese nekoliko brzih i uzastopnih odluka, čak i trenutno odvraćanje pažnje, poput primećivanja greške, može umanjiti preciznost narednog izbora.

„Jedan deo našeg mozga koji nas obaveštava da smo pogrešili i tako da možemo da ispravimo naše ponašanje. Ponekad se, međutim, ovaj sistem nadzora može okrenuti protiv nas, odvraćajući nam pažnju od zadatka koji moramo da obavimo i čineći da napravimo novu grešku“, objašnjava jedan od autora istraživanja, psiholog Džordž Bazel, trenutno na Univerzitetu u Merilendu,

Kako bi proverili istinitost ove hipoteze, Bazel i njegove kolege sa Univerziteta Mejson iz Ferfaksa, u Virdžiniji, posmatrali su moždanu aktivnost 23 učesnika dok su radili na nekom zahtevnom zadatku. Koncentrični krugovi bi se nakratko pojavljivali na ekranu, dok bi učesnici jednom rukom morali da potvrde ukoliko se radi o krugovima iste boje, a drugom ako su različitih nijansi. Nakon što bi pogrešili, obično bi tačno odgovorili na naredno pitanje ako bi im se dao barem sekund da priberu misli.

Međutim, kada bi im naredno pitanje uputili ubrzo nakon počinjene greške (za oko 0,2 sekunde), tačnost odgovora bi opala na deset procenata. Električna aktivnost registrovana u vidnoj kori u potiljačnom režnju pokazala je da su učesnici manje pažnje obraćali na sledeće pitanje ako bi prethodno pogrešili, nasuprot onome što se dešavalo kada bi tačno odgovorili.

Po mišljenju autora, kognitivna naredba za uočavanje i obradu greške verovatno odvraća pažnju, kao da se mozak na trenutak isključi, jer bi se, u protivnom, učesnici potpuno posvetili zadatku. „U stvarnom životu“, objašnjava Jan Vesel, psiholog Univerziteta u Ajovi, „Obično je osobama dato na raspolaganje vreme za razmišljanje o grešci, makar par sekundi, pre nego što mora da se donese naredna odluka.

Međutim, pojedine aktivnosti, poput sviranja nekog muzičkog instrumenta, primoravaju osobe da se veoma brzo suočavaju sa njima, nastavljajući pritom da ispravno obavljaju svoj zadatak, što bi moglo da pomeri granice razrade grešaka“.

(redinfoportal/pixabay)