Zašto je važno informisanje turista u seoskim domaćinstvima?

Imate seosko domaćinstvo u koje dolaze gosti, ili ga planirate otvoriti? Da li razmišljate o informisanju i zašto je važno informisanje turista u seoskim domaćinstvima? Ako se gost ne informiše dovoljno, propušta se verovatno i prilika dodatne zarade.

Zamislite da ste vlasnik seoskog turističkog domaćinstva. Dolazi turista kod vas, vi ga dočekate, ali mu ne pružite informacije o atrakcijama i mogućim aktivnostima u okolini.

Šta će se desiti?

1) Gost će morati sam da se snalazi kako bi došao do željenih informacija. Možda će Vas pitati a možda i ne.
2) Gost odlazi posle 2. dana iz vašeg domaćinstva. Lepo je tu kod vas, ali mu je dosadno, a i ne sluti da se tu u okolini nalazi prelepi vodopad i manastir iz 12. veka.

Nijedna opcija nije dobra za Vas, s tim što je druga znatno lošija.

Informisanje turista ne služi samo da bi se započeo razgovor sa gostom. Ako se gost ne informiše dovoljno, propušta se verovatno i prilika dodatne zarade. Možda ta zarada neće ići direktno u prihode vašeg domaćinstva/hotela, ali će ići u prihode destinacije, a da biste imali uspešan biznis u turizmu morate svoju destinaciju staviti iznad svog seoskog domaćinstva ili velikog hotela!

Ako turiste dovoljno informišemo o atrakcijama i mogućim aktivnostima u okolini našeg domaćinstva, značajno povećavamo mogućnost da produže svoj boravak.

Domaćin ili recepcioner se mora staviti na mesto gosta, i da razmisli kakve sve informacije i poruke taj gost dobija dok je u njegovoj destinaciji. Sve informacije moraju biti pružene na pravim lokacijama i u pravom trenutku.

Prvi utisak destinacije kod turiste je od kritične važnosti. To je trenutak kada realnost (ono što vidi i doživljava) počinje da se poredi sa očekivanjima (ono što je zamišljao).

Domaćini u seoskim turističkim domaćinstvima, logično, imaju izuzetno važnu ulogu u informisanju svojih gostiju. Topla dobrodošlica se podrazumeva i smatra se neophodnom.

Domaćini su u odličnoj poziciji kada je savetovanje gostiju u pitanju jer oni najbolje poznaju svoju destinaciju, a istovremeno mogu dobiti feedback od njih, njihovim potrebama i interesovanjima, pa bi dalje informisanje nastavili u tom smeru. Domaćini moraju biti dobri psiholozi, i ne mogu iste informacije pružati svim turistima.

Od flajera i kataloga, ljubaznih recepcionera, video snimaka na tv-u sobi pa do konsijerža koji je najbolji savetnik i prijatelj gosta – hoteli moraju imati čitav sistem informisanja turista o mogućim aktivnostima van hotela. Možda će “lutanje” po destinaciji umanjiti njihovu potrošnju u hotelu, ali će verovatno doprineti dužem boravku i većem zadovoljstvu i ukupnom utisku koji će poneti iz destinacije.

U selu Belihura (Ballyhoura) u Irskoj, domaćini su imali specijalne treninge kako bi bili u stanju da procene koji je nivo informacija koji gosti žele, i koliko u stvari žele da razgovaraju i ćaskaju sa domaćinima.

U selu Sitija, Grčka, turisti koji dolaze u grupama dočekuju se u selu sa specijalnim poklonima, lokalnom vinom i hranom. Tako neposredno dobijaju informacije o destinaciji u koju su došli.

Kada turisti dođu u destinaciju, potrebno je pored usmenog informisanja proslediti im i odgovarajući štampani materijal, kao što je mapa na kojoj su prikazane sve atrakcije i svi objekti u okolini, ili lokalne novine i časopise, u kojima se nalazi spisak manifestacija i dešavanja za datu nedelju.

Izuzetno je važno postojanje i Informativnih centara. Njihova lokacija mora biti prilagođena datoj seoskoj destinaciji, a najbolje je da se nalazi na raskršću puteva koji vode do okolnih atrakcija.

Ukoliko ne postoji zaseban objekat, Info centar se može nalaziti i u lokalnoj suvenirnici, zanatskoj radionici, kafani ili prodavnici.

Loša obeleženost seoskog atara je jedna od glavnih zamerki turista. Najčešći razlog za loše putokaze i panoe je što služba koja je za tu delatnost zadužena nije aktivan partner i ne sarađuje dovoljno sa lokalnom turističkom organizacijom.

Turistička signalizacija je jedna od rak-rana domaćeg turizma. Potrebna je tona dokumentacije i mnogo novca za samo jedan putokaz. Kako to rešiti?

Pa prosto, dok se nadlženi u ovoj zemlji ne smiluju i učine stvari normalnim, morate se dovijati i tražiti alternativna rešenja. Možda vam je za fiksiran putokaz potrebno mnogo dozvola, ali ne i za mobilne table.

Recimo, znate da će vam doći grupa gostiju koja će narednog dana obilaziti vodopad nedaleko od vašeg domaćinstva. Napravite drvene putokaze i postavite ih samo na zemlju ili okačite o drvo (bez ukopavanja ili ukucavanja). Ujedno možete i pokositi travu tom rutom, počistiti đubre i time učiniti turistima osećaj kao da šetaju Švajcarskom. Zamislite da turistima pružate ovakav doživljaj?

Upotreba savremenih informacionih tehnologija je naravno meni omiljena tema i izuzetno bitna kada je informisanje turista u pitanju. Sajt, Facebook, Instagram, Google Maps… – sve su to servisi koje turista koristi pre nego što dođe u destinaciju ali i naročito dok je u njoj.

Da bi se ove navike turista zadovoljile i iskoristile potrebno je imati adekvatno i aktivno prisustvo na društvenim mrežama te sajt dobro snabdeven svim informacijama i optimizovan za mobilne uređaje.

Moj savet je da ne ulažete u izradu mobilnih aplikacija. Nikome nije potrebna još jedna turistička aplikacija nekog hotela ili domaćinstva. Turisti već koriste one najpopularnije pa umesto što biste pravili svoju koju niko neće preuzeti, gledajte da budete što bolje prezentovani (i ocenjeni) na aplikacijama koje turisti već koriste.

(turizamiputovanje/pixabay)