Booking.com
Saveti News

Zašto je umor glavni problem kod mladih i do čega dovodi?

Zašto je umor glavni problem kod mladih i do čega dovodi?
Foto: Pexels

Najnovije nacionalno istraživanje o životnim i zdravstvenim navikama dvadesetogodišnjaka pokazalo je, između ostalog, da je umor i zamor glavni problem za 39 odsto mladih u Srbiji, od čega većinu čine žene, uzrasta od 19 do 30 godina. Zašto se mladi danas osećaju umorno, šta su uzroci i kakve posledice takvog stanja mogu da budu?


Komentarišući rezultate istraživanja dr Marija Marković, specijalista socijalne medicine iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, kaže da je umor kod mladih posledica njihovog stila života, a pre svega nedostatka sna.

– Glavni uzrok hroničnog umora kod mladih je, pre svega, nedostatak sna ili neadekvatan kvalitet sna, zatim neredovni obroci, neadekvatna ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti…Posebno u studentskoj populaciji mladi ne spavaju dovoljno, odlažu spavanje zbog učenja, uzimajući različita energetska pića i druge napitke sa kofeinom. Međutim, kada konstantno odlažete spavanje, što se zove dug spavanja, taj nedostatak sna se nakuplja i izaziva umor. On je glavni kratkoročni efekat nespavanja, a uz njega se javlja i pospanost, problemi sa pamćenjem, otežano obavljanje dnevnih aktivnosti. Hroničan nedostatak kvalitetnog sna može da izazove i ozbiljna oboljenja – ukazuje sagovornica Danasa.

Umor uzročnik mnogih zdravstvenih problema

Usled nedostatka sna i umora, kako navodi, može da nastane čitav niz zdravstvenih problema – od gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, kardiovaskularnih bolesti do mentalnih problema – ankcioznosti i depresije. Takođe, kako naglašava Marković, drastično se povećava rizik od povreda, a pet do šest puta je i veći rizik od izazivanja saobraćajnih nezgoda ukoliko ste umorni.

– Već posle jedne neprospavane noći rizik od izazivanja saobraćajne nezgode se značajno povećava – dodaje ona.

Ipak, kako je pokazalo pomenuto istraživanje, samo četvrtina mladih ide jednom godišnje na sistematske preglede (21 odsto), većina ide „samo kad mora“, dok 17 odsto ne ide uopšte.

– Mlada populacija se generalno smatra zdravom populacijom i oni sami sebe percipiraju kao zdrave, a u našoj sredini generalno postoji sklonost da ne idemo kod lekara dok ne dođe do nekog problema. Jednostavno, sa jedne strane mladi nisu dovoljno osvešćeni, a sa druge nemaju vremena i odlažu sistematske preglede, jer uopšte ne percipiraju problem dok se ne pojavi neki simptom, a dostupni su im i domovi zdravlja, Studentska poliklinika, savetovališta za mlade… I to je najveći problem – navodi Marković.

Drugi problem je, ukazuje ona, ubrzan način života, razvoj novih tehnologija i traženje leka putem interneta.

– Kada imaju neki problem ili žele da se posavetuju, mladi najčešće pribegavaju tome da traže informacije na internetu. Međutim, taj protok informacija je ogroman i neselektivne su, i to je problem sa našom internet generacijom koja se na taj način informiše o svom zdravstvenom problemu – naglašava naša sagovornica i dodaje da i dalje mora da se radi na preventivnim aktivnostima i zdravstvenom opismenjavanju stanovništva od najranijeg uzrasta.

– Kad dođu u dvadesete oni već treba da znaju šta da rade i kome da se obrate u vezi svog zdravlja – ističe ona.

Kao lekar specijalista socijalne medicine koji se bavi javnim zdravljem, naša sagovornica smatra da su lekari ti koji bi trebalo da budu prisutni svuda – u novinama, na televiziji, na internetu, i mladima ponude i približe stručno mišljenje o zdravlju i bolestima.

Nemaju vremena za sebe i bližnje

Istraživanje je takođe pokazalo i da zdravlje postaje sve kompleksniji izazov sa kojim se mladi suočavaju, a pod tim se podrazumevaju negativni spoljašnji faktori, kao i sve manje vremena za sebe i svoje najbliže.

Mladi su danas, kako kaže doktorka Marković, pod pritiskom i izloženi prevelikom broju informacija sa svih strana.

– Savremeni način života često za posledicu ima preveliko opterećenje dece i adolescenata brojnim vanškolskim aktivnostima i nedostatak slobodnog vremena za igru i neposredno druženje. Još jedan problem je što svoje slobodno vreme mladi uglavnom provode na internetu i društvenim mrežama. Izgubili su direktnu, neposrednu, komunikaciju jedni sa drugima. Što se tiče porodice, radno vreme je takvo da svi dolaze kući u različito vreme, jedu u različito vreme, ni roditelji ni deca nemaju vremena da sednu da popričaju i na taj način se smanjuje povezanost i bliskost među članovima porodice koja je neohodna za zdravo funkcionisanje svakog od nas – zaključuje doktorka iz Gradskog zavoda za javno zdravlje koja radi u Centru za promociju zdravlja.

Koliko telefoni utiču na umor?

Na pitanje da li moderne tehnologije, koje mladi obilato koriste, mogu da budu uzrok njihovog psihofizičkog umora, doktorka Marković kaže „apsolutno“.

– Prvo ide zamor čula vida jer je plava svetlost sama po sebi opterećujuća. Takođe, izloženost plavoj svetlosti pre spavanja zbunjuje hormone, crpi rezerve melatonina, i u trenutku kada treba da se uspavljujete ona vas razbuđuje i odlaže san. Zato mi svima preporučujemo da bar sat vremena pre odlaska na spavanje isključe mobilne telefone, tablete i druge uređaje. Takođe, visečasovno sedenje prilikom upotreba digitalnih uređaja opterejuće kičmu i može dovesti do čitavog niza zdravstvenih problema – objašnjava doktorka Marija Marković.

PRessSerbia VIDEO NEDELJE: Princ – Ajša (Official Video)

Prijatelji sajta

omladinska zadruga indeks
BG ONLINE

Kalendar

јул 2024.
П У С Ч П С Н
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
293031  

Odaberite vašu sledeću destinaciju



Booking.com

PRess Serbia