Negledljiva utakmica vapila je za čovekom fudbalskih karakteristika Aleksandra Kataija.
Nije da imamo gro mladih igrača, pa da je njegovo iskustvo neophodno da ih tutoriše. Niti je on u godinama kada mu poziv u nacionalni tim znači sve i svja za nastavak karijere.
Čast je i privilegija biti odabran u 34. godini, posebno kada se uzme u obzir da je poslednja utakmica za reprezentaciju bila 2020.
„Naravno da svi čekamo tu pauzu da odemo s porodicom na more, da uživamo, a kada je reprezentacija tu mi ne postavljamo nikakvo pitanje, nego se odazovemo naravno i pomerimo naše obaveze ili čekamo sledeću sezonu pa ćemo ići na more“, rekao je Aleksandar Katai u ponedeljak na skupu na koji se pojavio pola sata pre zakazanog vremena.
I onda, kada utakmica u Tirani, protiv tima sa kojim se izvesno boriš za drugo mesto, ne ide prema očekivanjima – što je osvajanje tri boda – isti Aleksandar Katai ne dobije ni sekundu da pokuša da razbije monotoniju tenzičnog meča na „Kombetare areni“.
Srbiji je prošle večeri nedostajao čovek sa dirigentskom palicom na terenu. Lazar Samardžić to nije izneo sa dovoljnom energijom, kreacijom i intenzitetom, a Saša Lukić je bio poprilično uzdržan da doprinese ofanzivi iako je preuzeo „desetku“ od bivšeg kapitena Dušana Tadića što sa sobom donosi i određena liderska očekivanja javnosti. Onda, kada je lopta teško išla u šesnaesterac Tomasa Strakoše, tih poslednjih 15-20 minuta bili su za „klač“ igrača kao što je Aleksandar Katai. Neko ko je u izvanrednoj formi i ko je tokom minule sezone pažljivo koristio svaku priliku u dresu Crvene zvezde. Čak 19 golova i 10 asistencija imao je „srbobranski Magiko“.
Izvor: PressSerbia/Sportske.net
