Svake godine Globalni indeks moći gradova prikuplja podatke o svim glavnim gradovima i određuje njihovu privlačnost. Jedna od kategorija koju ocenjuju je okolina. Elementi poput kvaliteta vazduha ili vode, zelenila u urbanim prostorima, emisija po stanovniku ili čistoće uzimaju se u obzir za konačne rezultate i naravno dobili su pobednike.
Sledeći gradovi su najzeleniji koje svet može ponuditi, prema ekološkim podacima Globalnog indeksa moći gradova i možda će biti vaša sledeća destinacija.
Stokholm, Švedska
Švedska, posebno Stokholm, su poznati po svojoj ekološkoj svesti i nastavljaju da vode put ka potpunoj ekološkoj odgovornosti. Stokholm je postavio niz ekoloških mera kako bi postao potpunoi klimatski pozitivan do 2040. godine, dosadašnji koraci čine ih pionirima u ovoj ambiciji. Na primer, grad je uspostavio „Stockholm Royal Seaport“ kao poligon za brojne ekološke domove napajane pametnim energetskim mrežama, biogasom dobijenim od otpada hrane i još mnogo toga. Pejzažno gledano, grad ne može biti zeleniji. Preko polovine teritorije opštine je puno bujnih drveća, a grad ima brojne prirodne rezervate. Vazduh je svež, pogled je prelep i poseta je nezaboravna, piše travel-blue.
Kopenhagen, Danska
Glavni grad Danske posvećen je održivosti, kao što je utvrđeno Klimatskim planom CPH 2025. Kako biste stvari stavili u perspektivu, cilj je bio smanjenje emisija ugljen-dioksida za barem 20% do 2015. godine, cilj koji su postigli i premašili 2011. godine. Od tada, procenat emisija ugljen-dioksida nastavlja da opada. Vlada je fokusirana na čišćenje otvorenih zelenih prostora i luka, a postoji i stalna investicija u energetski efikasne sisteme hlađenja i grejanja koji se ne oslanjaju na tradicionalne metode. Međutim, najuspešnije održivo rešenje Kopenhagena leži u njegovom prevozu. Grad je poznat po ulaganju u staze za bicikle, i gotovo polovina njegovih građana radije vozi bicikl do škole ili posla nego što koristi automobile.
Helsinki, Finska
Treći najekološkiji grad na spisku takođe se nalazi u Skandinaviji, odmah pored Švedske. Helsinki se ponosi smanjenjem emisija gasova staklene bašte za 24% od 1990. godine uprkos većem broju stanovnika. Isto tako, sažetak GPCI-a utvrdio je da je Helsinki jedan od gradova sa najboljim kvalitetom vazduha, u velikoj meri zahvaljujući svojoj bujnoj urbanoj zeleni. Ali možda najekološki svesni aspekt Helsinkija dolazi od njegovih građana. Oni su recikliranje učinili zadatkom, obavezom i delom života, sa mnogim inovativnim programima recikliranja i centrima za preradu. Radost je učestvovati, a naravno, putnici mogu pregledavati buvljake i centre za reciklažu kako bi pronašli skrivene dragulje.
Sidnej, Australija
Priroda nije šala u Australiji, pa ne bi trebalo iznenaditi što Sidnej se ističe kao jedan od najodrživijih gradova širom sveta. Impresivna lepota Kraljevskog botaničkog vrta čini ga divnim turističkim mestom, ali ističe se i kao ugledna naučna institucija, ističući poštovanje grada prema bujnom zelenilu. Takođe, od 2016. godine, gradske operacije su smanjile emisije gasova staklene bašte za impresivnih 76% i povećale reciklažu na 42%. Ali Sidnej nije jedini zeleni grad u Australiji. Melburn ima jednu od najupečatljivijih urbanih priroda i zelenih infrastruktura, a njegov plan održivosti životne sredine čini ga jednim od vodećih primera.
Beč, Austrija
Uvek prisutan na bilo kojem rangiranju „zelenih“ metropola, Beč se ističe kao prelep grad s nepokolebljivom predanošću održivosti. Beč se ponosi ekološkim prostorima i pejzažima u preko polovine svoje teritorije, uključujući zelenjenje vertikalnih površina.
Izvor: PressSerbia/b92
