Novo istraživanje sugeriše da jedna naučno podržana metoda mršavljenja omogućava ljudima da jedu hranu u kojoj uživaju bez griže savesti i mišljenja da će se ugojiti.
Ovaj pristup takođe odražava pozitivne efekte na zdravlje srca snižavanjem krvnog pritiska. To je zaključak nedavne istraživačke studije objavljene u časopisu Nutrients.
Povremeni post
Reč je o povremenom postu – intermittet fasting.
Naime, istraživači su analizirali postojeće podatke iz nekoliko prethodnih studija koje su uključivale ljude sa prekomernom težinom kako bi istražili potencijalni doprinos povremenog posta u poređenju sa tradicionalnom dijetom. Istraživači su otkrili da je konzumiranje hrane u određeno vreme rezultiralo “značajno većim smanjenjem telesne težine” u poređenju sa samim ograničenjem kalorija.
Povremeni post, koji može uključivati jedenje u određeno vreme ili čak uzdržavanje od hrane nekoliko sati dnevno ili čak nekoliko dana u nedelji, posebno je proučavan u kontekstu svakodnevnog jedenja u određenom periodu.
Oni su takođe istraživali efekte prosečne dijete od šest do 10 sati u kombinaciji sa smanjenjem kalorija u odnosu na telesnu težinu i druge metaboličke faktore. Pored toga, ispitali su tri različita perioda ishrane na osnovu toga kada je jelo počelo – rano, kasno ili neodređeno – da bi procenili uticaj vremena.
Zašto se čini da je post efikasniji za gubitak težine nego jednostavno smanjenje kalorija?
Prema studiji, ovo se može pripisati “prelasku sa skladištenja masti na sagorevanje masti” koji se dešava šest do osam sati nakon početka posta. Ovaj prekidač pokreće korišćenje masnih kiselina i ketona, što znači da se masti sagorevaju i pretvaraju u energiju.
Studija sugeriše da period ranog jedenja može imati blagu prednost jer, kako objašnjavaju istraživači, “hormoni koji su važni za regulisanje metabolizma dostižu vrhunac lučenja ujutru”. I generalno, ponovljena istraživanja pokazuju da periodi posta generalno dovode do nenamernog smanjenja kalorija koje pojedinac konzumira.
Smanjenje kalorija, kažu istraživači, dalje pomaže u snižavanju krvnog pritiska, regulaciji glukoze i poboljšanju profila holesterola kod gojaznih ljudi, bez obzira kada jedu.
Ako želite da testirate povremeni post, uvek se prvo konsultujte sa svojim lekarom. Zatim odredite svoje vreme za hranu i koristite brojač kalorija da biste pratili navike u ishrani.
Studija ne navodi optimalnu dužinu vremena za jelo, pa eksperimentišite sa vremenom jela od 6 do 10 sati i prilagodite doba dana koje vam najviše odgovara. Na primer, da biste pratili rani jutarnji post, mogli biste da doručkujete u 10 sati i prestanete da jedete do 20 sati za 14-časovni post sa 10-časovnim intervalom jela.
Nalazi su otkrili da su ljudi koji su počeli da jedu ranije, pre 11 sati ujutru – i stoga ranije završili period jedenja – doživeli nešto više gubitka težine, iako je bilo koji oblik ishrane u to vreme bio efikasniji od jednostavnog smanjenja kalorija. Započinjanje obroka pre 11 sati takođe je pozitivno uticalo na krvni pritisak, što je prednost koja se nije videla u kasnijem jedenju. Međutim, tim sugeriše da bez obzira na to kada pojedinac prekine svoj noćni post, mnogi ljudi mogu imati koristi od određenog intervala jela od šest do 10 sati.
Izvor: PressSerbia/Klix.ba
