Virtuelne valute za jedne predstavljaju nezavisan i siguran vid univerzalnog platežnog sredstva budućnosti, dok ih drugi vide kao znak da se ekonomija u digitalnoj eri polako transformiše, a virtelnu ekonomiju je bez centralnog kontrolonog tela teže kontrolisati i štititi od manipulacija i potencijalne nestabilnosti.
Međutim, šta je uopšte valuta? Uprošćeno rečeno, valuta predstavlja novčanu jedinicu koju izdaje i reguliše neko ko može da garantuje njenu vrednost. Gotovo u svakoj državi to je ovlašćena vladina ustanova poput Narodne banke. Međutim, manje je poznato da u mnogim zemljama postoje i popularne lokalne valute koje ne izdaje centralna vlast. Ako se, recimo, nađete u Bristolu, gradu sa oko 450.000 stanovnika na jugozapadu Engleske, možda ćete biti u prilici da koristite njihov neformalan gradski novac, takozvanu Bristolsku funtu.
I u Srbiji postoji nešto slično u vidu bodova i kupona koje pojedine firme izdaju svojim kupcima. Ovi bodovi se pod strogo određenim uslovima mogu koristiti kao platežno sredstvo jednake vrednosti kao dinar. Dakle, u određenim okolnostima je moguće da kuponi privatnih firmi dobiju vrednost zvanične valute. Sa druge strane, moguće je da u određenim istorijskim periodima zvanične državne valute, poput nemačke marke nakon Prvog svetskog rata, našeg dinara tokom devedesetih godina prošlog veka ili venecuelanskog bolivara danas, i pored svoje zvanične tržišne vrednosti u praksi postaju bezvredne pa se javlja potreba da se okrene alternativnim i neformalnim sredstvima plaćanja poput inostranih valuta.
Od čega zavisi vrednost jedne formalne ili neformalne valute? Jednostavno rečeno, reč je o poverenju ljudi u novac koji koriste, odnosno da li on zaista ima tu vrednost koju predstavlja. Dok se u prethodnim vremenima ovo poverenje sticalo time što je novac kovan od zlata, srebra, ili drugih plemenitih metala, pa je sam po sebi imao neku realnu vrednost, kasnije sama država preuzima ulogu garanta. Tako su, recimo, sve do sedamdesetih godina prošlog veka vlasti SAD garantovale da svaki dolar može da se razmeni za određenu količinu zlata. Danas je pak dovoljno da ljudi veruju, opravdano ili ne, da neka valuta ima vrednost i to pokažu spremnošću da trguju njom. Drugim rečima, dokle god ljudi smatraju da će dolar i ubuduće imati vrednost, dotle će ga i koristiti, čak i ako realna vrednost ove valute polako nastavi da pada.
KAKO SE POSTAJE KORISNIK?
Bitkoin se može opisati kao besplatan program kojem korisnici dozvoljavaju da koristi njihove računare radi obavljanja dve od tri ključne stvari za svaku valutu, a to su proizvodnja novca i overavanje platežnih transakcija. Da bi neko postao korisnik, dovoljno je da skine program
Bitkoin jezgro, čijim aktiviranjem dobija virtuelni novčanik kao i opciju da omogući bitkoin mreži da koristi njegov ili njen računar za obavljanje veoma složenih algoritamskih procedura koje proizvode nove bitkoine. Za ovaj posao je u početku bio dovoljan računar srednje jačine, stabilna i brza internet veza, kao i dosta vremena. Međutim, kako bi se sprečila inflacija valute, program je napravljen tako da što više bitkoin jedinica nastaje, to se njihova proizvodnja postepeno usporava. Tako da danas običnom korisniku treba možda i više stotina godina da ovim putem zaradi jedan jedini bitkoin.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Blic
Dodajte komentar