Pomfrit, pržena piletina ili visokokalorični hamburgeri mogu biti veoma ukusni, ali stručnjaci stalno upozoravaju na to da brza hrana nije zdrava. Međutim, najnovija istraživanja pokazuju da bi, možda, više trebalo da brinemo o štetnosti ambalaže u kojoj se ta hrana nalazi.
Papiri i kartoni u kojima se hrana poslužuje ili pakuje prekriveni su hemijskim supstancama koje odbijaju masnoću, a sadrže jedinjenja fluora, pokazala je nova studija objavljena u žurnalu „Environmental Science & Technology Letters“.
Jedinjenja poznata kao per i polifluoroalkyl supstance (PFAS) vrlo su postojane sintetičke materije od kojih se neke dovode u vezu sa karcinomom.
Hemijska jedinjenja sa ambalaže prelaze na hranu, što znači da uz hranu konzumiramo i određenu količinu tih supstanci, bez obzira na to što ne jedemo ambalažu. Količina tih materija zavisi od toplote hrane i vremena koje ona provede u ambalaži.
Nakon prikupljanja oko 400 uzoraka hrane iz restorana brze hrane širom SAD, istraživači su utvrdili da 46 odsto papira za pakovanje i 20 odsto kartonske ambalaže sadrži fluor.
Takođe, otkriveno je da 56 odsto amblaže za hleb, pecivo i kolače i 38 odsto ambalaže za sendviče sadrži neko fluorno jedinjenje. Istovremeno, takve materije nisu uočene na papirnim čašama.
Istraživanje je pokazalo da nisu masni hamburgeri najgori, već da su kolači i hleb u stvari hrana s kojom treba biti najoprezniji. Takođe, sa kutijama za kokice treba biti posebno obazriv.
Supstance koje sadrže jedinjenja fluora (PFAS) mogu da izazovu ozbiljne probleme kao što su smanjenje plodnosti, oslabljen imunološki sistem, povećan holesterol i veći rizik od raka. Takve materije često se mogu naći i u predmetima kao što su tiganji i vodootporna odeća, proizvodi za čišćenje, boje, lakovi, šamponi, šminka i zubni konac.
