Petočlani žiri je u završnici dao tri glasa knjizi „Zabluda Svetog Sebastijana”, dok su „Uhvati zeca” Lane Bastašić i „Beogradski trio” Gorana Markovića dobili po jedan glas.
Vladimir Tabašević, autor dela „Zablude Svetog Sebastijana”, u izdanju beogradske „Lagune”, dobitnik je 65. po redu Ninove nagrade za najbolji roman objavljen u prethodnoj godini na srpskom jeziku, saopštili su na jučerašnjoj konferenciji za novinare članovi žirija: Zoran Paunović (predsednik), Tamara Krstić, Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević.
Većinskim brojem glasova treći roman mladog književnika koji živi u Beogradu, a rođen je 1986. u Mostaru, odneo je pobedu nad prvencem Lane Bastašić „Uhvati zeca” u izdanju „Kontrasta” (za koji je glasala Tamara Krstić) i takođe prvom romanu poznatog reditelja Gorana Markovića „Beogradski trio” u izdanju „Lagune” (za koji je glasao Ivan Milenković). U najužem izboru su bili i „Prekasno” Branke Krilović („Geopoetika”), „Odustajanje” Jelene Lengold („Arhipelag”) i „Deseti život” Saše Savanović („Kontrast”).
U obrazloženju žirija navedeno je da se u „Zabludi Svetog Sebastijana” Tabašević vraća samosvojnom izrazu, koji je ponudio u svom prvom romanu („Tiho teče Misisipi” je, inače, osvojio regionalnu nagradu „Mirko Kovač” za najboljeg mladog autora, i te godine bio u užem izboru za Ninovu nagradu), pa čak i tada načetim temama – ratnoj traumi, odnosu s majkom, samoći – ali sada kao sazreli pisac koji vlada jezikom i „pričom bez priče”, atmosferom i složenim motivima, i potpuno se predaje „kontrolisanom jezičkom delirijumu”.
– Tabašević menja perspektive i tehnike, da bi jezičke krhotine iz prvog dela teksta u drugom delu prikupio u slagalicu, priču koja će čitaocu, na kraju, umesto izlaza ponuditi ulaz u novi jezički i egzistencijalni lavirint – naveo je predsednik žirija.
On je rekao da je svoj glas dao mladom piscu koji ne nastoji da se dopadne, ne pravi kompromise ni sa čitaocem ni sa književnošću, piše gustim, slojevitim jezikom o teškim temama.
– Ovogodišnji dobitnik Ninove nagrade počeo je da objavljuje prozu u vreme kad sam ja postao član Ninovog žirija; ja sad izlazim iz žirija, a Tabašević ulazi u istoriju – primetio je Paunović.
Tamara Krstić, kojoj je ovo takođe bilo poslednje angažovanje u svojstvu člana žirija Ninove nagrade, obrazložila je zašto je glasala za Lanu Bastašić.
– Mada je već objavljivala eseje i pesme, „Uhvati zeca” je njen prvi roman, za koji smatram da predstavlja iskorak, snažan novi izraz u našoj književnosti. U njemu se bavi sličnim motivima kao Tabašević, kojem generacijski pripada, a oba njihova glasa mogućnost su za jednu drugačiju „republiku književnost” – rekla je književna kritičarka i novinarka.
Njen kolega Ivan Milenković je objasnio da, iako se opredelio za „Beogradski trio” Gorana Markovića, smatra da sva tri romana o kojima je žiri većao u završnici predstavljaju ono najbolje u našoj književnosti, a prevladao je mračni, hermetični roman Tabaševića kao „važan novi glas”.
Marjan Čakarević, pesnik i književni kritičar, rekao je da Tabaševića čita „od prve knjige” i da mu je drago što se on vratio onome što je dosegao u svojoj najboljoj poeziji („Kundak” i „Hrvatski kundak”).
– Zaigrao je na kartu rizika i provokacije očekivanog književnog ukusa, i učinio hrabar iskorak u nepoznato. „Zabluda Svetog Sebastijana” je knjiga koja može da se čita više puta – istakao je Čakarević.
I Branko Kukić, pisac, osnivač izdavačke kuće „Gradac” (Čačak), i urednik istoimenog časopisa, smatra da će ovaj roman ostaviti trag u našoj književnosti kroz neka buduća čitanja.
– Nisam imao nedoumica, za mene je postojao samo jedan kandidat, Vladimir Tabašević, i njegova „Zabluda Svetog Sebastijana”, koja za mene kao čitaoca predstavlja jednu originalnu, kompleksnu knjigu u kojoj se jedna ličnost pojavljuje u više lica, a jezik i ritam daju takvu tenziju kakva se odavno nije pojavila u našoj književnosti. Ovo, međutim, nije štivo kroz koje će čitalac proći brzo i lako – smatra Kukić.
Zahvaljujući na nagradi, Tabašević je istakao da ona pripada književnosti, a ne njemu, da je on nije očekivao, niti joj se nadao, jer je „prestao da se nada odavno, ne samo nagradama… Tako je lakše”. Ipak, Ninova nagrada je svakako podsticaj i ohrabrenje u toj suštinskoj beznadežnosti.
– Fiksacija na žrtvu je moja osnovna tema. U romanu preispitujem i našu noviju političku istoriju, položaj moje generacije, koja kao da je zaključana u jednom istorijskom trenutku, i u nečijem je interesu da je tu zadrži. Moja druga teza je da postoje obespravljeni ljudi, primorani da se sećaju jer im ništa drugo nije ostalo… a to sećanje je u stvari recikliranje prošlosti. Moj junak se nada da se nije zaista desilo ono se desilo, rat – rekao je Tabašević.
Nagrada će biti uručena 21. januara u Jugoslovenskoj kinoteci.
Foto: Print Screen
Izvor: PRessSerbia/Politika
Dodajte komentar