Ni SZO ni farmaceutska industrija 2003. godine nisu dali adekvatan odgovor nakon što se, najpre u Kini 2002. godine, a potom širom sveta pojavio mutirani korona virus pod nazivom SARS-CoV.
U prvoj deceniji 21. veka Majka Priroda upriličila je čovečanstvu čak tri epidemije virusa, koje su, sada vidimo iz ove perspektive, poslužile kao svojevrsan alarm za ono što nam se spremalo za 2020. godinu. Još 2002. godine virus je svim raspoloživim sredstvima upozoravao na posledice koje bi deceniju kasnije mogle da preurede sliku Planete na nepovratan način.
Kuga i žuta groznica, koje su davno poharale svet, nisu prošlost, iako smo te situacije olako povezali za istoriju i nismo učili iz lekcija koje su te pošasti priredile svetu. Naivno smo se oslonili na činjenicu da je nauka, od tog vremena do danas, toliko uznapredovala da su šanse za sličnim ishodom gotovo ravne nuli, zaboravljajući da nema te nauke koja je do sada uspela da nadmudri zakone prirode.
S druge strane, oni malo skeptičniji, više su se oslanjali na mogućnosti koje je pružio 21. vek u vidu edukacija i brzog informisanja, misleći da je to način da se bilo koja pojava uoči na vreme i tehnološkim sredstvima brzo suzbije.
Ukratko, uspavali smo se. Ono što je ostalo nejasno jeste zašto se, nakon mutacije korona virusa koja se dogodila 2002. i ponovila u obliku MERS-a 2013. godine, stalo sa istraživanjima i nije urađeno ništa da se ova upozorenja shvate vrlo ozbiljno, makar sa strane nauke.
Još 2003. godine, u srpskim medijima izašao je tekst koji je isticao da je SZO u stanju pripravnosti zbog “misterioznog virusa”, oboljenja respiratornih organa i da je tadašnji generalni direktor ove organziacije Harlem Brungdtland izjavio da je SARS sindrom pretnja svetskih razmera, budući da se veliki broj zaraženih pojavio U Hongkongu, Vijetnamu, Indoneziji, Tajlandu, Singapuru i na Tajvanu.
U tom trenutku bilo je jasno da je reč o akutnom sindromu respiratornih organa sa periodom inkubacije imeđu 3 – 7 dana, da bolest podseća na grip, počinje visokom temperaturom sa simptomima glavobolje i gušobolje. Takođe je uočeno da se nakon toga javlja jak kašalj, upala pluća, otežano disanje kaoi drugi simptomi usko vezani za respiratorne organe.
Međutim, nije se znalo da li je oboljenje bakteriološkog ili virusnog porekla, a tadašnja analiza tog virusa pomogla je da se brže identifikuje pošast sa kojom smo se suočili pre godinui po dana.
Uprkos tome, nije urađeno dovoljno da se izvrši jasna identifikacija SASRS-a i MERS-a, kako bismoimali priliku da jasno utvrdimo šta je Covid – 19. Od samog početka pandemije do danas urađeno je mnogo studija i laboratorijskih istraživanja, ali se većina naučnika slaže da je ova “vrsta gripa” zapravo teška za utvrditi u laboratorijskim uslovima i da će verovatno proći nekoliko godina pre nego što se u potpunosti otkrije njegova prava priroda, poreklo, način funkcionisanja i priroda mutiranja. Drugim rečima, ništa manje nismo zatečeni nego svet koji je postojao u 6. veku kada je Justinijanova kuga promenila ne samo broj stanovnika na Planeti, već u velikoj meri uticala na istorijski i ljudski identitet.
Nije baš da nismo znali sve o tim strašnim besovima prirode, koje su čak i pisci poput Alberta Kamija u delu “Kuga” i Homera u “Ilijadi” jasno opisivali. Ali, pretenciozna civilizacija 21. veka, umislila je da je nadigrala maštu prirode i uspavala se pravedničkim snom imperatora.
Za naše pojmove, bolesti antičkog doba nisu tema. Virusi su se odomaćili među nama. I to je sasvim u redu, osim što su očito oni više znali o nama nego mi o njima. Propuštali smo činjenicu da suživot sa svime što je oko nas treba podrobno istražiti, iako smo vrlo dobro znali da je najstarija pandemija ikada zabeležena, tzv. Tukididova kuga, koja se desila tokom Peloponeskog rata u 5. veku pre nove ere, odnela čak dve trećine stanovništva.
Antoninijeva kuga, koja je trajala 15 godina i za koju se smatra da su je doneli Huni, a koja je odnosila 2000 ljudi dnevno, ukupno pet miliona stanovnika, među kojima su bili i carevi Lucije Ver i Marko Aurelije i dinastija Antonina, nije imala ni izbliza tako moderno ime kao današnji Covid – 19. Čini se da su tadašnji ljudi stvar mnogo ozbiljnije shvatili, iako je sam naziv delovao kao poklon nekog šarlatana, koji je rešio da se našali sa svetom na morbidan način.
Kada se pojavila Bubonska kuga ili Crna smrt, kako su je zvali, čiji naziv je upozoravao vrišteći iz svakog slova, smatra se najvećom pošasti svih vremena, koja je odnela u smrt 60% evropske i većinu ondašnje svetske populacije. I tada je žarošte bilo u Aziji, a njenom širenju doprineli su krstaši koji su se vražali iz pohoda u Jerusalimu. Svedočanstvo o ovom istorijskom trenutku opisao je čak i Đovani Bokačo u svom delu “Dekameron” 1348. godine, a koja je deo i naše lektire. Virus nije odmarao. Pokušavao je nešto važno da nam kaže. Ponovni apel na civilizaciju izvršio je kada se po drugi put pojavio u obliku Bubonske kuge u Londonu u drugoj polovini 17. veka, izazvavši smrt više od 20% stanovnika. Čak sedam puta u 150 godina virus u ruhu kolere zahvatila je Španiju, Afriku, Indoneziju, Kinu, Japan, Italiju, Nemačku i Ameriku. Iako je 1885. godine pronađena vakcina, virus je još nekoliko puta upozorio svet. Međutim, svet se odvajkada bavio ratovima i igrama moći, ne osvrćući se mnogo na upozorenja koja su otkidala velike komade civilizacije, noseći je u smrt. Da li smo mi ljudi zaista toliko kratkoročne pameti?
U novijoj istoriji, 1889. godine, virus je još jednom izašao na pozornicu sveta i pojavio se u obliku Ruskog gripa, koji je zahvatio najpre Moskvu, pa se proširio na Finsku, Poljsku i ostatak Evrope. Prenet je kasnije preko okeana na Severnu Ameriku i Afriku, a do kraja 1990. godine zadao je ozbiljan udarac svetu. Nije razlikovao ni granične prelaze niti međudržavne sukobe. Jednostavno je zbrisao 360.000 ljudi, pokazujući da su ratovi, borbe za moć i novac dečije igrice u odnosu na ono što Planetu može da ujedini u samo jednom trenutku užasa.
Onda se volšebno uvukao u istorijske čitanke, pokušavajući da nas primerom Španske groznice, koja je izbila pri kraju Prvog svetskog rata i odnela skoro trećinu svetske populacije, poduči još u školskim klupama da je vredan naše pažnje. Ni to nam nije bilo dovoljno. Umoran od upozorenja, pojavio se još u obliku Azijskog gripa, kada je odneo 1,1 milion ljudi, onda u obliku Hongonškog gripa, koji je odneo milion ljudi širom sveta, zatim uneo nemir u novi svet kao HIV za koji ni danas nemamo lek.
Uobraženi moderni čovek ipak je bolje prošao. Kao majka svoje čedo SARS i MERS izveli su malu pokaznu vežbu, smatrajuži da smo civilizacijski mnogo napredniji od svoje braće koja su živela vekovima ranije, te da će tehnološki napredan vrli svet, ozbiljno shvatiti ova upozorenja. Međutim, od svih civilizacija od početka vremena do sada, ispalo je da smo najmanje inteligentna postavka, koja je uprkos mogućnostima zanemarila istorijska upozorenja, ako i ona koja su pristigla nedavno.
Šta nije bilo jasno do sada?
Da li je zaista bilo važno da novac besomučno investiramo u atomsko naoružanje, usmeravajući ga prema pogrešnom neprijatelju – čoveku i kako je moguće da nismo bili svesni da je naš jedini neprijatelj vlasnik najubojitijeg metka koji dolazi neočekivano i ne prepoznaje ni veru, ni naciju, ni boju kože, niti jednu potpisanu konvenciju!?
Pametniji smo za hiljade godina iskustva, a ostali smo uspavani negde između kompjuterskih igrica, holograma i letova na Mesec. Postavlja se pitanje da li je naše poslednje upozorenje Covid – 19, koji u sebi nosi delić nepoznatog i ezoterijski naziv? Hoće li ovo biti kraj upozorenjima ili kraj uspavanosti civilizacije?
Izvor: Tajmlajn.net
Dodajte komentar