Vežba od dva minuta za umirivanje anksioznosti – ovo možete da radite bilo gde: Ako imate ove simptome, obavezno probajte

Simptome anksioznosti ima sve veći broj ljudi. Praksa koju vam predstavljamo sadrži dvominutnu vežbu koju ćete moći da radite u svakom trenutku.

Nemir koji je uzrokovan anksioznim stanjem često nas ograničava i tera da ponavljamo neka ponašanja koja ne bismo inače praktivali. Na primer, izbegavanje redova u prodavnicama i pošti, nervoza u punom autobusu, izbegavanje okupljanja i družanja itd. Može biti vrlo opterećujuće, ograničavajuće i zamorno. Zato vam predstavljamo jedinstvenu mindfulness praksu, koja omogućava da umirite brojne neprijatne misli i dopušta vam da se osvestite i živite u trenutku bez bojazni.

Vodimo vas kroz kratku dvominutnu mindfulness vežbu, koju ćete moći da praktikujete u svakom trenutku kada osetite da vas obuzima anksiozni nemir:

1. Pronađite tiho i udobno mesto. Možete da sedite, ležite ili stojite, samo je potrebno da se koncentrišete i da vas niko ne uznemirava i neskreće vam pažnju.

2. Prizovite u misli najsvežiji nalet anksioznosti ili situaciju u kojoj ste ponavljali svoje anksiozne navike (izašli iz autobusa zbog nervoze, ili ste odustali od izlaska sa društvom npr.). Pokušajte da se setite scene ili da proživite to iskustvo, fokusirajući se na ono što ste osećali u trenutku kada ste hteli da posegnete za svojim uobičajenim ponašanjem u takvim momentima. Razmislite kakav je bio taj nagon i koliko je bila jaka vaša potreba da ga ispratite. Ovo možete praktikovati i u samom trenutku kada osetite nalet anksioznog napada.

3. Osetite svoje telo. Koje senzacije su vam u ovom trenutku najsnažnije? Izaberite jednu od ponuđenih fraza, koja vam se čini najsnažnijom i najsličnijom onome što osećate:

– Teskoba
– Pritisak
– Grčenje
– Nemir
– Plitak dah
– Osećaj vrućine
– Tenzija
– Osećaj da vas nešto steže u predelu glave
– Grč u želucu

4. Sada obratite pažnju gde se u vašem telu neka od ovih senzacija nalazi. Da li je senzacija više sa desne strane ili sa leve? U prednjem, srednjem ili zadnjem delu vašeg tela? Gde ključnu seznaciju najjače osećate? Potrudite se da razvijete osećaj radoznalosti u vezi sa tim u kom delu tela je senzacija najizraženija i razmislite, da li vam je ta znatiželja malo olakšala trenutak napetosti?

5. Istražite šta još osećate u svom telu. Probudite znatiželju i obratite pažnju na to šta još u svom telu osećate. Šta se dešava u trenutku kada počnete da obraćate pažnju i na druge senzacije i delove tela? Da li se one polako menjaju? Da li vas raduje što prepoznajete fizičke i psihičke simptome anksioznosti?

6. Pratite ove seznacije oko 30 sekundi, bez pokušaja da ih promenite na bilo koji način, već ih samo osmatrajte. Da li se menjaju kada obratite pažnju na njih kroz prizmu znatiželje? Kada radite ovu vežbu upotrebite zvuk “Hmmmm”. Ovaj zvuk sam po sebi već upućuje na znatiželju, a nećete morati da se zbunjujete klasičnom “Om” mantrom. Još jedna prednost izgovaranja zvuka “Hmm” je u tome što će da vam skrene misli sa napetosti i uvede u stanje znatiželje, što će automatski doneti razigrani i veseo stav po pitanju onoga što u datom trenutku radite.

Ova kratka vežba je namenjena tome da vam unese osećaj znatiželje i da podupre vaš prirodni kapacitet svesti i osvešćenosti u vezi sa tim šta se dešava u vašem telu i umu u bilo kom trenutku, umesto da dozvolite sebi da vas anksiozni napad savlada i blokira. Ukoliko osetite da vam ova vežba donosi čak i samo mikropomeranje po pitanju vaše svesnosti, prisutnosti u sadašnjem trenutku i osvešćenosti u vezi sa vašim telom i umom, znajte da ste napravili veliki korak. Ovo će vas odvratiti od zamršenih i upornih misli i popraviće stanje vašeg uma.

(lovesensa/pixabay)