Veličanstvena Huakačina: Skrivena među peščanim dinama, čeka vas jedna od poslednjih oaza Amerike!

Ako bismo morali da u tri reči opišemo oaze – lepe, jedinstvene i retke, bio bi i naš odgovor, a verujemo i odgovor većine ljudi.

Baš iz razloga što ih je toliko malo, pogotovo onih koje su nastale prirodnim putem, našu pažnju, ovog puta, ukrao je pustinjski biser Perua, oaza Huakačina.

Nalazi se na samo osam kilometara od grada Ice u jugozapadnom delu Perua, a selo od svega sto stanovnika, sagrađeno je oko prirodnog jezera, iako godišnje ugoste i do deset hiljada ljudi.

Kako se navodi na Wikipediji, ime potiče od reči “vakachina”, što znači čuvar, prikrivanje, odnosno, moguće je da je skraćeno od “wakachina qucha” – “skrivena laguna”.

Prema lokalnim legendama, voda i blato u ovom kraju su terapeutski. I domaći stanovnici i turisti, često se kupaju u vodama ili se pokrivaju blatom, pokušavajući da izleče bolesti poput artritisa, reumatizma, astme i bronhitisa.

Sama legenda ima nekoliko verzija. Jedna je da je laguna nastala kada je lepa domorodačka princeza skinula odeću da se kupa, ali nakon što se pogledala u ogledalo, videla muškog lovca kako joj prilazi s leđa. Zaprepašćena njime, pobegla je iz područja ostavivši iza sebe ogledalo koje se pretvorilo u jezero.

Druga verzija kaže da je pobegla, napustivši vodu u kojoj se kupala i postala laguna. Nabori njenog plašta, koji su se vukli za njom dok je trčala, postali su okolne peščane dine.

Treća verzija pripoveda da devojka još uvek živi u vodama jezera kao sirena.

Jezero je zapravo stvoreno prirodnim curenjem iz podzemnih vodonosnih slojeva. Ipak, povećanje bušenja bunara počelo da ugrožava snabdevanje vodom početkom 2000. godine, te su, da bi se nadoknadio ovaj gubitak i očuvala oaza kao odredište za turiste, lokalne poslovne grupe počele da pumpaju vodu u jezero tokom 2015. godine.

Čak se navodi da će čuveni peruanski naučnik Marino Morikava, koji je stvorio sistem nano – mehurića za dekontaminaciju jezera, voditi projekat obnavljanja lagune Huakačina.

Do tada, Huakačina ostaje odmaralište namenjeno lokalnim porodicama iz obližnjeg grada Ica, a sve više i više kao atrakcija za turiste koje privlače različite vrste aktivnosti i peščanih sportova na dinama visokim i do nekoliko stotina metara (poput surfovanja na pesku). Takođe, jedna od omiljenih aktivnosti je i vožnja specijalnijm kočijama po pesku, poznatim pod imenom areneros.

U oazi se nalazi nekoliko restorana i ekskluzivnih hotela, okupljenih oko plave lagune okružene ogromnim peščanim dinama. A stanovnici oaze u potpunosti zavise od turizma.

Danas je sa razlogom zovu “Oaza Amerike”, jer je jedna od poslednjih prirodnih preostalih oaza u celoj Severnoj i Južnoj Americi.

(objektiv.rs/pixabay)