Svaka zemlja na svetu ima svoj ukus i miris i to ne samo kada je hrana u pitanju već i alkoholna pića. Uzavrela krv ljudi sa Balkana je povezana sa žestinom alkohola uz koje se veseli, slavi, plače i rastaje… Ovo su tradicionalna pića na Balkanu!
Ako je neko piće u rangu nacionalnog blaga skoro svake zemlje na Balkanu, prvenstveno Srbije, onda je to balkanski viski – rakija.Reč rakija je arapskog porekla i potiče od reči „al-rak“ (prim. prev. znoj).
Turci su doneli rakiju na tlo Balkana tokom 15. veka.Voće od kojeg se pravi rakija je sledeće: šljiva, kajsija, breskva, dud, kruška, jabuka, dunja, smokva, višnja, trešnja, malina, kupina, grožđe.
Identitet Balkana – rakija
Kako bi poboljšali ukus, proizvođači prilikom spremanja rakije dodaju travu, lešnik, med, orahe. U Japanu se rakija pravi od pirinča i naziva se sake. Rakija može da se dobije i alkoholnim vrenjem krompira ili raži.
Naziv rakije je vezan za voće od kojeg se pravi – dunjevača, lozovača, šljivovica, kajsijevača, višnjevača i itd. Rakija je providno piće, a ukoliko ima boju zlata, znači da je stajala u bačvama napravljenim od hrastovog drveta.
Jačina rakije se određuje alkohometrom, a u svakodnevnom govoru se izražava u gradima. Gradi su isto što i volumni procenat – broj litara čistog etanola koje se nalazi u 100 litara alkoholnog pića.Rakija se dobija jednostrukom ili dvostrukom destilacijom mase koja se dobija alkoholnim vrenjem voća, pirinča, krompira.
Posle prve destilacije se dobija rakija sa manjim procentom alkohola (30%), poznata kao „meka“ rakija. Drugom destilacijom se povećava procenat alkohola (ide do 60%) i ta rakija se popularno naziva „prepečenica“. Rakija koja nije kvalitetno napravljena je u Srbiji poznata pod imenom „brlja“.
Rakija se u Srbiji „peče“ u „veseloj mašini“ koja se najčešće pravi od bakra i naziva se Kazan za pečenje rakije, ispod čejeg drugog dela takozvanog Lampeka se skuplja kondenzacija i kroz čiju lulu curi pravo u buriće.
Domaća šljivovica i pića naših komšija
Srbi ovo piće nakon proizvodnje, tradicionalno zakopavavaju u zemlju se do rodjenja unuka ili njihovog punoletstva. Šljivovica je nacionalno piće u Srbiji.
Srbija je prva u svetu kada je proizvodnja šljivovice u pitanju. Vrste šljiva koje se koriste za pravljenje rakije su požegača,madžarka, stenli, crvena ranka, metilaš, trnovača, čačanska rodna i lepotica rana.
Na žalost, brend šljivovica nije zaštićen u Srbiji, tako da ga Bugari, Sloveni i Česi svojataju i ističu u turističkom marketingu svojih zemalja. U zavisnosti da li se trava ili kleka dodaje prilikom pravljenja šljivovice, dobijaju se nove rakije – travarica i klekovača.
Rakija komovica (kojom bake svojim unucima i dan danas spuštaju visoku temperaturu) je u Italiji poznata pod imenom grapa, u Francuskoj lodvimar, u Portugaliji agvardiende.
Što je konjak u Francuskoj, to je vinjak u Srbiji. Vinjak je destilat vina koji neposredno nakon destilacije zadržava oštar miris i ukus koji počinje da se gubi tek nakon što u hrastovim bačvama odleži 3 do 5 godina. Tanini iz buradi daje piću prepoznatljivu smeđe-žutu boju.
Medovača (Hrvati je zovu Medica) jeste rakija od loze ili šljive kojoj se dodaje određena količina meda. U zavisnosti koji se med koristi i koja količina se stavlja prilikom pravljenja pića, zavisi boja, ukus i miris medovače. Piće je slađe i gušće što je količina meda veća.
Kako su i Grci deo balkanske priče, neophodno je pomenuti njihovo aromatično nacionalno piće, rakiju koja se dobija iz anisa – uzo (ouzo). Uzo je providno piće koje pobeli nakon što su mu se doda voda. U zavisnosti od proizvođača dodaju se med, menta, vanila, aromatično bilje.
Tradicija konzumiranja rakije u Makedoniji se vezuje za lozovaču, odnosno rakiju koja se pravi od grožđa. Nacionalno piće zemlje Makedonije jeste mastika. Mastika je u osnovi lozovača, ili lozovača u kombinaciji sa dudovačom, kojoj se dodaje smola mastics koja se sakuplja s borova.
Tri boje Balkana
Vino je alkoholno piće koje se dobija potpunom ili nepotpunom fermentacijom grožđa. Nauka koja se bavi pručavanjem vina se naziva enologija, a ljudi koji proučavaju ukuse vina somelijerima.
Mnoga vina koja se proizvode u Srbiji, Hrvatskoj i Makedoniji su veoma cenjena u svetu. Vina se prema boji dele na crvena , belai roze , penušava i desertna.Za crvena se na ovim prostorima često koristi neispravan izraz crna vina.Vina se prema procentu šećera dele na suva, polusuva, poluslatka i slatka vina.
Vina se dele i prema kvalitetu grožđa koja se gaje po vinogradima – stona vina, stona vina sa oznakom kontrolisanog kvaliteta, kvalitetna vina sa oznakom kontrolisanog kvaliteta, vrhunska vina sa oznakom kontrolisanog kvaliteta, predikatna, arhivska, specijalna i penušava vina (šampanjac).
Pivo ima dugu tradiciju u Srbiji a tako i na Balkanu
Pivo se pilo na dvoru Nemanjića, po manastirima i seljačkim domaćinstvima. Prva srpska pivara je otvorena u Pančevu 1772. godine.
Ubrzani razvoj industrijske proizvodnje piva u Srbiji su prekinuli svetski ratovi, ali se pivo u Srbiji uzdiglo kao ptica feniks iz pepela.
(24sedam/pixabay)
Dodajte komentar