Najveći hrišćanski praznik, Uskrs spada u takozvane pokretne praznike i praznuje se uvek prve nedelje posle punog meseca, a iza prolećne ravnodnevnice
Običaji vezani za ovaj dan, povezani su sa crkvenim učenjem i crkvenom praksom, a jedna od specifičnosti Uskrsa jeste u tome što je Srpska pravoslavna crkva usvojila neke paganske rituale, dala im hrišćanski pečat i vezala ih za praznik.
Istovremeno, narod je usvajao crkvene rituale, poput pričešća, i interpretirao ih na svoj način.
Narodni uskršnji običaji nisu bili vezani samo za taj dan, već su se odigravali i ranije, a primer za to je poslednja nedelja posta, koja se naziva Velikom nedeljom, kao i pojedini dani u njoj, poput Velikog četvrtka i Velikog petka.
Obzirom da se Veliki petak smatra danom kada je Hrist razapet na krst, sve se tada odvija u znaku tog tužnog događaja.
U pojedinim krajevima Srbije verovalo se da se tada sve zaustavlja – vode i vetrovi, a zemlja se trese, a u skladu sa tim i narod se ponašao – žene u Homolju nisu se umivale i češljale na taj dan, a u Popovom polju seljaci nisu radili ništa sa iglama ili ekserima da ne bi povredili Hristove rane, a nisu pili ni vino jer su smatrali da tako piju njegovu krv.
Zabranjen je bio rad i u kući i na polju, a jedino što je bilo dozvoljeno jeste priprema za proslavu Uskrsa, pre svega farbanje jaja.
(novosti)
Dodajte komentar