Slikar Ljuba Popović preminuo je noćas u Beogradu u 83. godini života.
Ljuba, inače jedan od najcenjenijih savremenih srpskih slikara, kako u domaćim, tako i u međunarodnim krugovima, krajem jula je svoj odmor u Grčkoj morao da prekine zbog teškog zdravstvenog stanja i hitno je prebačen u Beograd. Umetnik je zadnjih godina letovao u jednom selu na poluostrvu Atos, gde se spremao za sve ono što ga čeka do sledećeg leta.
Rođen je 1934. godine u Tuzli. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Valjevu, a studirao je na Akademiji primenjenih umetnosti i Likovnoj akademiji u Beogradu.Od 1991. je član SANU van radnog sastava.
Ljuba Popović je živeo u Parizu od 1963. godine, a u Beogradu je boravio krajem prošle godine kada je u Galeriji RTS-a priređena retrospektivna izložba u čast slikarevog 80 rođendana. Nedavno je u medijima svrstan u najplaćenije srpske slikare.
– Tu ima jedna prilično mutna stvar. Biti na svetskom tržištu i imati cenu, to smo prvi put sa ovih prostora, od kralja Aleksandra pa naovamo, postigli Dado Đurić, Vlada Veličković i ja kad smo se našli na takozvanoj međunarodnoj koti. Naravno, mi nismo u vrhu gde se nalaze Šagal, Miro, Pikaso i drugi. Mi smo u drugoj ili trećoj ligi. Znači nas trojica imamo cenu, a to znači da kada ja vama na brzinu napravim neki crtež na papiru, vi za to možete da dobijete 300 evra. Odnosno taj crtež na tržištu vredi nešto, to nije velika cifra iako je i to neka vrsta uspeha. Takođe, moja slika “Mesečarka” nalazi se u najvećoj svetskoj kolekciji u Njujorku kod Filipakija i ja sam prvi Srbin koji se našao tamo, kao što je Veličković u nekim velikim kolekcijama, i to znači nešto – rekao je slikar a prenosi Blic.
Mladim umetnicima danas je teško da se afirmišu, za šta krivi obrazovni sistem.
– Likovna akademija nije više kao što je bila u moje vreme, a takav je i Bozar u Parizu pa mladi nemaju gde da nauče slikarstvo. Sećam se kada sam otišao u Pariz 1963. godine na Sen Žermenu je bilo 12 galerija, a danas tamo više nema nijedne, od šest knjižara ostale su samo dve, ali zato imate modne radnje, frizerske salone… Tako da i u Francuskoj propada kultura ako je Srbima za utehu. I tamo umetnik mora da radi svašta da bi mogao da opstane – rekao je Ljuba.
Njegov nadrealizam često nabijen erotskim motivima bio je i tema dokumentarnog filma “Love is eternal Monster” poljsko-francuskog reditelja Valerijana Borovčika. A, o njegovom delu pisali su Alen Boske, Alen Žufroa, Andre Pjer de Mandijarg i Patrik Valdberg, a kasnije i mnogi drugi autori, među kojima Etijambl, Žan-Klarans Lamber, Žil Nere, Gustav Rene Hoke, Žan-Kristof Baji, Žan-Luj Ferije, Izor de Sen Pjer, An Tronš, Saran Aleksandrijan, Mišel Elenberger.
Dodajte komentar