Vremenski period koji iziskuje prinudnu izolaciju od standardnog funkcionisanja i obavljanja svakodnevnih aktivnosti dovodi u fazu da ste usmereni na ljude koji se nalaze oko vas, medijskom sadržaju koji se nudi, kao i drugim vidovima zabave, razonode tvrdi Filip Cvetković, saradnik na Fakultetu primenjenih umetnosti, inače poznati kulurni radnik.
“Kada je reč o kulturnom sadržaju u televiziskoj formi tada nastaje određeni deficit koji ukazuje na krizu kulturnog sadržaja. Dok država ne dođe u stanje kao što je ovo prosto sve deluje kao da je u redu, skoro svakoj sferi društva. Nije baš tako, kulturna dešavanja koja se odvijaju tokom godine u ovom stanju trebalo bi biti ekranizovana na jednom od kanala koji poseduje nacionalnu frekvenciju. Kultura je zatajila u prezentaciji svog programa.” Izjavio je M. Sc. Cvetković I dodao:
“Svaka čast pojedinim ustanovama koje su svoj program prikazivale na sajtu njhove institucije. Ja sam jedan od njih koji je pratio određene predstave i još jednom potvrdio da se kulturom mali broj ljudi bavi. Mali broj ljudi teži ka boljitku u toj sferi.
Poslednja decenija se bavi modelom kulture koja se još uvek dešava na malim ekranima, to apsolutno model masovne kulture (da pojasnim – novokomponovani model), sam kulturni sadržaj posvećen je rijaliti šou programu koji ima nameru da publiku koja prati uvuče u živote grupe ljudi koja se nalazi tamo, apsolutno skretanje sa pravih vrednosti, odabira kvalitetnog gledljivog sadržaja.
Kada se ukine vanredno stanje, svakako ostaje ovaj obrazac kulturnog sadržaja kao epidemija. Kultura treba imati edukativni, obrazovni, zabavni karakter u trenutku kada je država stala sa normalnim funkcinisanjem. Sadržaj koji se emituje treba sadržati te elemente. Online emitovanje predstava, postavki iz galerija i muzeja kao drugih kulturnih dešavanja treba uvrstiti u redovnu programsku šemu u meri da ne ugrozi rad ustanova kulture.
Foto: Privatna arhiva
Izvor: PRessSerbia
Dodajte komentar