Naučnici upozoravaju da se efekti pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedovoljne fizičke aktivnosti osećaju već od 36. godine.
Odustajanjem od ovih loših navika u ranoj odrasloj i srednjoj dobi mogu se sprečiti godine kasnijeg lošeg zdravlja, prema studiji koja je pratila ljude više od 30 godina.
Pušenje uzrokuje rak pluća i probleme sa srcem i disanjem, dok su nedostatak fizičke aktivnosti i previše alkohola povezani s problemima poput raka, moždanog udara, srčanog udara i rane smrti.
U novom istraživanju, objavljenom u časopisu „Annals of Medicine“, stručnjaci sa finskih univerziteta otkrili su da ljudi već s 36 godina pokazuju znakove loših zdravstvenih izbora. Tim je pratio 326 ljudi kada su imali 27 godina, a zatim ponovo kada su imali 36, 42, 50 i 61 godinu.
Mentalno zdravlje ljudi procenjeno je preko anketa o simptomima depresije i psihičkom blagostanju, a fizičko zdravlje merenjem metaboličkog rizika na osnovu krvnog pritiska, obima struka i nivoa šećera u krvi, holesterola i drugih masnoća u krvi.
Ljudi su takođe zamoljeni da ocene svoje zdravlje tokom protekle godine.
Simptomi depresije i generalno psihičko blagostanje mereni su na lestvici od 1 do 4; samoprocena zdravlja merena je na lestvici od 1 do 5; a metabolički rizik ocenjivan je od 0 do 5.
U svakom trenutku procenjena su tri rizična ponašanja – pušenje, prekomerno pijenje i fizička neaktivnost (vežbanje manje od jednom nedeljno).
Rezultati studije pokazali su da ako su ljudi imali sve tri nezdrave navike u određenom trenutku, njihovo mentalno i fizičko zdravlje bilo je lošije nego da ih nisu imali.
Konkretno, simptomi sepresije porasli su za 0,1 bod, metabolički rizik porastao je za 0,53 boda, psihičko blagostanje palo je za 0,1 bod, a samoprocena zdravlja pala je za 0,45 bodova.
Dalje, dugotrajno prisustvo sva tri nezdrava ponašanja bilo je još snažnije povezano s lošim zdravljem.
Simptomi depresije porasli su za 0,38 bodova, metabolički rizik porastao je za 1,49 bodova, psihološka dobrobit pala je za 0,14 bodova, a samoprocena zdravlja pala je za 0,45 bodova.
Dr Tia Kekalainen, naučnica koja je radila na studiji, rekla je: „Nezarazne bolesti poput srčanih bolesti i raka uzrokuju gotovo tri četvrtine smrtnih slučajeva u svetu. Međutim, zdravim načinom života pojedinac može smanjiti rizik od razvoja ovih bolesti i smanjiti izglede za ranu smrt. Naši nalazi ističu važnost što ranijeg odustajanja od rizičnih zdravstvenih ponašanja, poput pušenja, prekomernog pijenja i fizičke neaktivnosti, kako bi se sprečilo nakupljanje štete koju nanose tokom godina, što kulminira lošim mentalnim i fizičkim zdravljem kasnije u životu. Međutim, nikada nije prekasno za promenu navika. Usvajanje zdravijih navika u srednjoj dobi takođe ima koristi za starije doba“.
Naučnici su napisali da „nalazi ove studije sugerišu da su povezanosti uglavnom slične tokom vremena od 36. do 61. godine“.
„Dakle, kumulativna povezanost ranijih rizičnih ponašanja postoji već sa 36 godina, a ne samo u kasnijim fazama srednjeg doba.“
Izvor: PressSerbia/Hina
