Više od polovine mladih u Srbiji ne napušta svoju devojačku ili momačku sobu sve do ulaska u četvrtu deceniju – prosečno do svoje 34. godine žive u porodičnom gnezdu. Oko 70 odsto njih nema hrabrosti da se osamostali, a glavni razlog su finansije. Koliko su za to odgovorni mladi, koliko roditelji, a koliko tradicija – za RTS su govorili pedagog i psihoterapeut Biljana Ćulafić i Miljana Pejić iz Krovne organizacije mladih Srbije.
Na celom Balkanu više od 50 odsto mladih u proseku odlaze iz roditeljskog doma oko 35. godine, a često ne odlaze ni kada se zaposle.
Pedagog i psihoterapeut Biljana Ćulafić navela je da ostaju kod roditelja koji i dalje obavljaju neke kućne poslove za njih, poput kuvanja i peglanja, a oni će da rade i najčešće čekaju da zasnuju bračnu zajednicu kako bi se odvojili od roditelja.
– Što je po mom mišljenju pogrešno, zato što je važno da jedno vreme mlada osoba živi sama i da zaista oseti kako je to spremati svoje stvari, baviti se svim onim stvarima kojima su se do tad bavili otac i majka. U suprotnom, imaće pogrešna očekivanja i u braku. Ako je u pitanju mlada muška osoba, imaće očekivanja od supruge da sve ispunjava ono što je činila majka. To su pogrešna uverenja – navela je Biljana Ćulafić.
Dodala je da ima i uticaja tradicije.
– Mi smo kultura koja teško pušta mlade, koja nekako ne radi na tome da se mladi osamostale – navela je Ćulafićeva uz ocenu da su roditelji često tu veća kočnica, pošto ne razvijaju kompetentnost, što je jedna od potreba mladih.
Napomenula je da roditelji često nemaju strpljenja da deca greše, a da bi osamostaljenje dece trebalo da krene već od prvog razreda.
– Već u prvom razredu dete je sposobno da spremi svoj krevet, da pospremi svoje stvari, da pomogne da se skupe tanjiri nakon ručka. Jako je važno šta se priča u porodici – baš je to lepo, u jednom momentu ti ćeš se odvojiti, živećeš sam ili sa devojkom… – istakla je Biljana Ćulafić.
Izvor: PressSerbia/Blic
