Jeziva priča učesnice “Parova” !!! Jezik joj je bio beo, jer je majka držala bez vode i hrane 5 dana, a onda je usledilo brutalno šamaranje.
Visok krvni pritisak (hipertenzija) ukazuje da se u krvnim sudovima, i to konkretno u arterijama, povećao pritisak. Posledice mogu da budu manje ili teže, a mogu da zahvate pojedine organe, kao i samu posteljicu, i nerođenu bebu. Skoro je pravilo da, što je viši pritisak tokom trudnoće, time je veća opasnost za trudnicu i njenu bebu. Inače, vrednosti krvnog pritiska se izražavaju milimetrima živinog stuba, što se očitava na samom aparatu za merenje pritiska. Ukoliko pritisak ostane u granicama laganog ili umerenog povećanja, i ne dođe do pojave preeklampsije, onda je rizik mali. U ovu kategoriju spada većina trudnica sa povišenim pritiskom. U svakom slučaju, kontrola pritiska i belančevina u mokraći je izuzetno važna, da bi se na vreme otkrio bilo koji znak preeklampsije.
Koja je razlika između sistoličnog i dijastoličnog pritiska?
Kada srce pumpa, odnosno kontrahuje se i istiskuje krv u krvotok – to je sistola, i tada je pritisak viši. Obrnuto, kada se srce opušta i prima krv, znači puni se – to je dijastola, i tada je pritisak niži. Uzmimo primer da je pritisak 140/80. Veća vrednost – u ovom slučaju 140, predstavlja sistolični (sistolni) pritisak, dok manja – u ovom slučaju 80, predstavlja dijastolični (dijastolni) pritisak.
Dijastolni pritisak ne može da padne na nulu, zbog toga što su zidovi krvnih sudova prožeti mišićnim slojem, koji ne dopušta prekomerno rastezanje arterija.
Kakav je to preegzistirajući pritisak?
Prema dosadašnjim istraživanjima, ukoliko se otkrije hipertenzija pre 20. nedelje trudnoće, onda je verovatno postojala (egzistirala) i ranije, ali nije otkrivena. To ukazuje na činjenicu da pojava pritiska pre 20. nedelje nije izazvana samom trudnoćom, već da se radi o hronično povećanom pritisku. Svaka dvadeseta trudnica će imati ovako povišen pritisak. Uzroci mogu da budu razni, a često i ne mogu da se utvrde. Postojanje hroničnog pritiska povećava rizik od pojave preeklampsije.
Kakve mere preduzeti ako imate hipertenziju?
Ukoliko ste već pod terapijom za povišen pritisak i planirate trudnoću, onda morate da se dogovorite sa vašim doktorom – koji vam je odredio terapiju, da eventualno promenite terapiju ako je na bazi inhibitora angiotenzina, antagonista angiotenzina II, takozvanim blokatorima angiotenzina ili diureticima. Svi oni mogu da utiču negativno na razvoj vaše bebe, pa je iz tog razloga neophodna njihova zamena.
Šta znači gestaciona hipertenzija?
Kod izvesnog broja trudnica se otkrije povišen pritisak koji je direktno vezan za samu trudnoću, odnosno njome izazvan. Takav pritisak se naziva gestaciona hipertenzija, a po pravilu se otkriva nakon 20. nedelje trudnoće. Ukoliko se na njega ne nadoveže preeklampsija, on spontano nestaje, i to najdalje šest nedelja nakon porođaja. Ova vrsta povišenog pritiska nije praćena povišenim proteinima (belančevinama) u mokraći. Znači, ako nema povišenih proteina u urinu, i ne dolazi do pojave preeklampsije, samo tada može da se govori o gestacionoj hipertenziji.
Šta je preeklampsija?
Preeklampsija i EPH gestoza (noviji naziv) može da se javi kod pojedinih trudnica kojima je krvni pritisak povećan nakon 20. nedelje, zatim kod onih koje su imale pritisak ili belančevine u mokraći pre same trudnoće, što je posledica oboljenja bubrega.
Koje su posledice nelečene preeklampsije?
Preeklampsija ne dovodi samo do povišenog pritiska, ona može da ošteti bubrege, jetru, mozak i sistem koagulacije krvi. Dovodi do curenja proteina iz krvi putem bubrega u mokraću, što normalno nije slučaj. Preeklamsija mora da se tretira sa posebnom pažnjom, da ne bi dovela do eklampsije, kada može da bude ugrožen život trudnice. Uzrok nastanka preeklampsije nije poznat.
Za sada je utvrđena izvesna povezanost između oboljenja krvnih sudova posteljice i preeklampsije, što za posledicu može da ima slabije snabdevanje bebe kiseonikom i hranljivim materijama iz krvi majke.
Šta utiče na vrstu tretmana i terapiju hipertenzije?
U prvom redu, postojeći rizici za trudnicu i bebu – što zavisi od težine hipertenzije, kao i da li je u pitanju preeklampsija ili ne.
* Ukoliko pritisak ostaje umereno povišen i ne razvije se preeklampsija, tada je rizik neznatan. Dovoljne su redovne kontrole pritiska, težine i urina. Uz to idu krvni testovi, protoci posteljice i ultrazvučna procena rasta bebe.
* Ako je pritisak znatno povišen, i ako se pojave znaci preeklampsije, tada nastaje rizik i za majku i za bebu. U tom slučaju je neophodna brza stručna pomoć, uz neophodnu hospitalizaciju. Rade se dodatne pretrage, uz ultrazvuk i eventualnu kardiotokografiju – CTG (praćenje srčane aktivnosti fetusa i kontrakcija materice majke).
* U slučaju izražene hipertenzije i pojave preeklampsije, ostaje pitanje da li je povišen pritisak posledica same trudnoće, kada bi porođaj bio dovoljan. To još jednom ukazuje na značaj redovnih kontrola tokom trudnoće. Odluku je lakše doneti ukoliko je blizu termin samog porođaja, kada može da se izazove porođaj (indukcijom), dok je u nekim slučajevima neophodno uraditi carski rez. Problemi nastaju kada postoji visok krvni pritisak ili preeklampsija, a termin nije blizu.
Noviji podaci ukazuju na koristan učinak niskih doza aspirina i kalcijuma u prevenciji nastanka preeklampsije.
(yumama)
Dodajte komentar