Svima nam se to dogodilo. Imate celu hrpu poslova koje treba da odradite za jedno popodne, ili pak tek počinjete da se spremate za izlazak sa prijateljima, a jednostavno ne možete da se otarasite lošeg raspoloženja. Snuždeni ste, i što duže sedite neproduktivni, gore se osećate. To je začarani krug. Ono što vam treba jeste brzo rešenje da vam popravi raspoloženje!
Pre nego što kažemo nešto o tome kako da se osećate bolje, hajde da na kratko napravimo pauzu. Kad vidite da ste potišteni, prvi koristan korak jeste da odvojite vreme da razmislite šta je dovelo do toga da se tako osećate. Naše emocije su često odraz onoga što nam se dešava iznutra. Ako shvatite da ste danas razdraženi, možda je to jer vas je sestra nedavno iskritikovala, ili ste pak skoro izneverili prijatelja. Šta god da je u pitanju, prepoznajte šta može uzrokovati takvo neraspoloženje i prihvatite to da ove emocije možda imaju svrhu. Vaša razdraženost može biti znak da je vaša starija sestra u pravu i da treba da napravite promenu. Krivica nas može motivisati da preduzmemo korake da popravimo odnose koje primećujemo da smo zapostavili.
Postoje i drugačije situacije, kada se loše raspoloženje pojavi niotkuda. Možda ste čekali previše dugo da pojedete ručak ili ste se jednostavno ustali na levu nogu. Mi vam nudimo tri moćna načina kako da pobedite loše raspoloženje!
Usredsredite se na nekog drugog
Loše raspoloženje nas obično nagoni da postanemo previše usredsređeni na sebe. Preusmeravanje pažnje na druge može prevariti naš um da zaboravi na naš mali svet, dok se prisećamo da svako ima svoje uspone i padove. Daker Keltner, psiholog sa Univerziteta u Kaliforniji, u Berkliju, autor je knjige „Rođen da budeš dobar”. On tamo navodi kako nauka smislenog života pozajmljuje reč jen od Konfučija, kako bi opisala stepen koliko mi izvlačimo najbolje od drugih i izbegavamo da im pokvarimo raspoloženje. Osobe sa visokim stepenom jena imaju više sklonosti da počine delo ljubaznosti i saosećanja, a manje da iskoriste pogrdne opaske, nego osobe sa niskim stepenom jena. Istraživanje koje je sprovela Sonja Ljubomirski pokazalo je da vršenje nesebičnih dela za druge pouzdano povećava pozitivne emocije. Eto razloga da pomognete svojim bližnjima. Ponudite se da ustupite mesto u redu starcu iza vas. Saslušajte svoje prijatelje koji imaju probleme, i pomozite im koliko možete. Ako oraspoložite njih, oraspoložićete i sami sebe.
Pokrenite se
Psiholog Robert Tejer i njegove kolege izdvojili su brojne strategije koje ljudi koriste da sami regulišu svoje raspoloženje. Iako fizička aktivnost i vežbanje nisu najpopularniji, ipak jesu najefikasniji. Dr Džon Rati, autor knjige „Iskra: Revolucionarna nova nauka vežbe i mozga”, tvrdi da se zdravlje našeg mozga, kao i raspoloženja koja naš mozak iskusi, oslanjaju na fizičku aktivnost kako bi ostali zdravi. Pošto je teško da se motivišemo da izađemo napolje na dugo trčanje kada smo neraspoloženi, treba se fokusirati na male korake. Pogledajte video sa nekim kardio-vežbama i odradite prvih pet minuta ili jednostavno izađite na ulicu i šetajte. Dejstvo vežbe možete osetiti toliko brzo da ćete možda odlučiti da nastavite, kad ste već počeli. Bonus tehnika: izađite napolje. Istraživanje koje je sproveo Ričard Rajan sa kolegama pokazuje da boravak u prirodi znatno povećava osećaj vitalnosti.
Razmišljajte više kao optimista
U svojoj knjizi „Naučeni optimizam: Kako da promenite svoj um i svoj život”, psiholog Martin Seligmen sa Univerziteta u Pensilvaniji, razmatra stilove razmišljanja koji razdvajaju optimiste od pesimista. Kada se dogodi nešto čemu se baš i ne radujemo, npr. pristizanje neočekivanog računa u poštansko sanduče, pesimisti su skloni da to posmatraju kao nešto neprolazno i prožimajuće. Drugim rečima, oni sebi kažu „Uvek ću kasniti sa plaćanjem računa i moj život je očajan”. Optimisti su, sa druge strane, skloniji tome da događaj ocene kao prolazan i da ga izoluju. Optimista bi rekao: „Moraću da smanjim troškove sledeći mesec da bih ovo otplatio, ali biće to u redu, bar sam dobar u svom poslu”. Ako vaše loše raspoloženje proizilazi iz izazova ili prepreke sa kojima ste suočeni, probajte da se usredsredite na to da ih kontrolišete, te da ih prevaziđete i realno sagledate koliko oni utiču na vaš život. Ako ništa drugo ne uspe, nasmešite se. Zvuči previše lako, ali istraživanje Roberta Zajonca pokazuje da jednostavan osmeh može da vam popravi raspoloženje. Za najbolji efekat, napravite veliki autentični osmeh tako što ćete pronaći nešto što vas istinski zasmejava.
(redinfoportal)
Dodajte komentar