Sledeće dve nedelje bi mogle biti ključne – toliko ponovljena rečenica dobila je konačno na značaju ako se ima u vidu da na broj novozaraženih od korone u narednih 14 dana mogu da utiču tri bitna faktora: hladno vreme, povratak đaka u školu, i prvomajski i uskršnji praznici. Epidemiolozi na to upozoravaju i pozivaju sve na disciplinu, a one koji nisu, da se vakcinišu.
Posle dva meseca žestoke borbe Srbija je konačno dočekala da korona brojke padnu ispod 3.000 novozaraženih, ali spuštanje epidemiološke krive je veoma osetljiv proces. Pogotovo sada kada su pred građanima brojni izazovi koji mogu ubrzati širenje virusa.
Tri faktora koja mogu ugroziti korona brojke
Najpre, aprilsko proleće pretvorilo se u novembarsku jesen sa ispodprosečnim temperaturama i svakodnevnim padavinama koje će narednih dana prinuditi veliki broj ljudi da provodi što više vremena u zatvorenom prostoru – idealnom ambijentu za prenošenje Covida 19.
Drugo, u ponedeljak se nakon dužeg vremena učenici vraćaju u školske klupe po modelu sa početka školske godine 2020/21 što je još jedan od izazova naročito ako se ima u vidu da sve više dece oboljeva od korone čak i sa teškom kliničkom slikom.
Konačno, za dve nedelje očekuje se dvostruki praznični vikend pošto ćemo u dva dana obeležiti Prvi maj i Uskrs. To su nova dva razloga za rizično okupljanje naročito ako se obistini dugoročna vremenska prognoza da nas očekuje nestabilno, kišovito i prohladno vreme čak do 10. maja
Sva ova tri faktora dodatno zabrinjavaju s obzirom na to da ni trenutna epidemiološka slika nije u potpunosti obećavajuća. Epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović naglašava da se situacija ne poboljšava očekivanom dinamikom.
– Iz vanredne smo prošle u nepovoljnu, koja je jedna nijansa. To ne važi za celu zemlju, kao u Novom Pazaru i oko Novog Pazara. Imamo značajno smanjenje pozitivnih dijagnostikovanja novih slučajeva. Može se reći da imamo malo smanjenje broja prvih pregleda i da postoji smanjenje broja primljenih u bolnice. Još imamo visok broj onih koji fatalno završe. Najvažnije je kontrolisati radno aktivno stanovništvo, a oni koji fatalno završe su stariji hronični bolesnici – ističe Tiodorović.
Koliko hladno vreme, povratak đaka u školu, prvomajski i uskršnji praznici mogu usporiti blagi pad broja novozaraženih ili čak pogoršati epidemiološku situaciju – tema je o kojoj se razgovaralo sa epidemiolozima.
„Ne verujem da će povratak u škole stvoriti veće probleme“
Epidemilog u penziji Tomislav Radulović ističe da nas iskustvo uči da vremenske prilike ne utiču mnogo na prenošenje virusa.
– Prošle godine smo se naslušali priča kako će sunce i toplo vreme uništiti virus, ali to se nije dogodilo. Hladno vreme može da utiče na epidemilošku sutuaciju utoliko što će ljudi više biti u zatvorenom i zbijeni. Verovatno će biti više zgomilani, neće biti napolju, a to znatno povećava mogućnost prenošenja virusa – naglašava Radulović.
S druge strane, sagovornik ne veruje da će povratak učenika u školske klupe biti manje rizičan.
– Deca se ne zaražavaju masovno, moguće da su mnogi od njih do sada prokuženi bez ikakvih kliničkih simptoma i imaju imuni odgovor. Takođe, treba imatu u vidu da će već krajem aprila opet otići na raspust zbog prvog maja i Uskrsa tako da ne verujem da će povratak učenika u škole stvoriti veće epidemiološke probleme – objašnjava Radulović.
Opet, prvomajski i uskršnji praznici donose opasnost bržeg prenošenja virusa.
-Ako bude loše vreme i za prvi maj ljudi će više biti u kući. Takođe, tokom uskršnjih praznika ljudi se više okupljaju u zatvorenom što može dovesti do eventualnog povećanja broja inficiranih. Svakako ne treba očekivati da u narednom periodu dođe do drastičnog već do blagog pada broja zaraženih. Kako se bude povećavao broj vakcinisanih tako će padati broj zaraženih – smatra Radulović.
„Očekujem blago povećanje broja zaraženih nakon Prvog maja“
Slično razmišlja i epidemilog Radmilo Petrović koji ističe da svaki od tri faktora u narednom periodu neće doprineti smanjenju broja novozaraženih.
-Verovatno će usporiti blagi pad epidemiološke krive ili je održavati na istom nivou. Toplo-hladno vreme dovešće do ćešćeg okupljanja ljudi u zatvorenom prostoru što će uticati na brže širenje virusa. Recimo, mnogi koji se lako obuku bežaće što pre u zatvoreni prostor da se zagreju – naglašava Petrović.
Poznati epidemiolog smatra da će, nažalost doći do širenja virusa i među decom.
– Što više dece bude u zatvorenom prostoru to će ih se više zaražavati. Ali,, mislim da ih se neće mnogo inficirati ako se budu pridržavali epidemiooloških mera odnosno nosili maske, držali distancu, redovno prali ruke – ističe Petrović.
– Mi smo bandoglav narod koji se retko pridržava mera. Tako da ćemo praktično istog vikenda, s jedne strane, imati komuniste koji će nastojati u što većem broju da odu na uranak ili proslave Prvi maj u zatvorenom ako je loše vreme. S druge strane, puno je i novokompovanih vernika koji će, tobože, baš za Uskrs hteti da pokažu kakvi su pravoslavci. Zato, nažalost, očekujem da će nakon 1. maja doći do blagog povećanja broja zaraženih – upozorava Petrović.
Brazilski soj posebna opasnost
Epidemiolog Tomislav Radulović podvlači da bi poseban problem mogao da napravi brazilski soj virusa.
– Za taj soj pričaju da je viruelntniji i opasniji. Videćemo kakav će biti. Pričali su slično i za britanski soj pa s eispostavilo da nije baš tako. Postoji još mnogo toga što nije istraženo u vezi sa ovim virusom. Pre svega koliko traje imunitet nakon što preležimo koronu ili primimo vakcinu. Kako sada stvari stoje, primaćemo svake godine vakcinu kao za grip jer za razliku od SARS-a 1, SARS 2 po svemu sudeći neće nestati već se menjati iz godine u godinu – zaključuje Radulović.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Srbija Danas
