Skrivena u visinama Anda, na jezeru Titikaka, ostrva Uros predstavljaju jedno od najneobičnijih turističkih atrakcija na svetu. Ova ploveća ostrva, izgrađena isključivo od trske totora, svedoče o domišljatosti i inženjerskom umeću naroda Urosa koji su ih pre više od 500 godina stvorili kao odbranu od Inka.
Danas, ova ostrva su dom modernim potomcima naroda Urosa i predstavljaju fascinantnu turističku destinaciju koja privlači posetioce iz celog sveta.
Priča o nastanku plovećih ostrva
Narod Urosa, suočen s pretnjom od moćnog carstva Inka, odlučio je da napusti kopno i stvori sigurno utočište na vodi. Tada su počeli da prave ploveća ostrva koristeći trsku totora, biljku koja raste u izobilju na jezeru Titikaka. Ova vodootporna i izuzetno čvrsta biljka postala je ključ za preživljavanje Urosa – ne samo da je omogućavala izgradnju ostrva, već se koristila i za pravljenje kuća, čamaca i svakodnevnih predmeta.
Proces gradnje ostrva podrazumeva sakupljanje i slojevito slaganje korenja trske, dok se osušene stabljike postavljaju na površinu ostrva kako bi formirale stabilnu podlogu. Da se ostrva ne bi udaljila, šipke eukaliptusa se zabadaju u dno jezera kao sidra i vezuju za blokove korena pomoću užeta. Ovaj proces se stalno ponavlja jer trska polako truli i mora biti dopunjavana svežom kako bi ostrva ostala funkcionalna. To je naporan, beskonačan ciklus koji je neophodan za ostrva i opstanak Urosa na njima.
Život na vodi: Tradicija koja traje vekovima
Na ostrvima Urosa danas živi oko 1.300 ljudi raspoređenih na više od 120 ostrva. Svako ostrvo je dom za dve do šest porodica, a njihova svakodnevica je i dalje duboko povezana s jezerom i prirodom.
Stanovnici Urosa koriste čamce napravljene od trske za putovanja između ostrva, ribolov i turizam po imenu balzas. Iako su motorni čamci sve češći, mnogi i dalje verno prave i koriste tradicionalne čamce od trske, pokazujući time poštovanje prema nasleđu svojih predaka.
Totoru ne koriste samo za izgradnju ostrva i čamaca, već i kao hranu i lek. Stabljike trske nazivaju “jezerska banana”, jer se jedu u sirovom stanju, a cvetovi se koriste za pravljenje čaja koji ima lekovita svojstva.
Uticaj turizma na život Urosa
Iako su ostrva Uros vekovima bila izolovana zajednica, moderna vremena donela su promene. Tokom 20. veka, narod Urosa se sve više oslanjao na turizam kao glavni izvor prihoda. Danas, posetioci iz celog sveta dolaze da obiđu ova fascinantna ostrva, upoznaju se sa tradicionalnim načinom života i kupe rukotvorine koje lokalci izrađuju.
Turističke ture često uključuju vožnju čamcima po jezeru, gde vodiči iz naroda Urosa pričaju priče o istoriji ostrva, njihovoj izgradnji i svakodnevnom životu na vodi. Posetioci mogu da obiđu domove napravljene od trske, da probaju lokalne specijalitete i čak provedu noć na ostrvima u privatnim smeštajima koje Uroši iznajmljuju putem platformi kao što je Airbnb.
Magija plovećih ostrva
Jedan od najfascinantnijih aspekata ostrva Uros jeste njihova efemernost. Ostrva su stalno u procesu stvaranja i propadanja, zbog čega se moraju redovno obnavljati. Na svake dve do tri nedelje, sloj trske se obnavlja kako bi se ostrva održala stabilnima. Ova stalna obnova predstavlja simbol života Uroša – stalnog prilagođavanja prirodi i okruženju u kojem žive.
Iako su ostrva Uros kroz vekove bila potpuno samoodrživa, savremeni svet je uneo promene. Solarni paneli napajaju domove, omogućen je pristup televiziji, a lokalni radio pruža informacije stanovnicima. Ipak, osnovne tradicije i običaji ostaju netaknuti, pružajući posetiocima jedinstven doživljaj.
Ova ostrva, iako na prvi pogled jednostavna, kriju u sebi neverovatnu istoriju i inovacije koje su omogućile opstanak jedne zajednice. Ako planirate put u Peru ili Boliviju, ostrva Uros su destinacija koju ne smete propustiti.
(24sedam.rs/pixabay)
