Trčanje može biti prilično naporno, posebno za početnike. Tu je, zato, brzo hodanje, koje takođe topi kilograme, zateže telo i podiže energiju.
Hodanjem pospešujemo snadbevanje organizma kiseonikom, stabilizujemo krvni pritisak i povećavamo izdržljivost. Kako brzo hodanje znatno manje opterećuje organizam, posebno zglobove, predstavlja idealno rešenje za vežbanje u srednjem i starijem dobu.
Ono što je jako bitno kod same tehnike brzog hoda je da telo mora biti uspravno, noge i kolena za vreme oslanjanja na podlogu ispružene, a ruke aktivnije. Ruke koje su savijene u laktu pod uglom od 90 stepeni rade zamahe uz telo, tj. kreću se ritmički napred i unutra. Dlanovi su lagano otvoreni. Disanje mora biti duboko i usklađeno sa ritmom koraka. Kada je reč o brzini kretanja i učestalosti koraka najbolji rekreativni učinak se postiže sa 110 do 130 koraka u minutu.
Kako bismo osjetili efekte brzog hoda, potrebno je brzo hodati tri puta nedeljno u trajanju od 45 do 60 minuta, i to brzinom od oko 6 do 6,5 km na sat.
Brzo hodanje je jedna od najboljih vežbi za kardiovaskularno zdravlje. Smatra se jednim od najbezbednijih vežbanja jer sa sobom nosi mali rizik od povreda, posebno u odnosu na trčanje.
Neka istraživanja su pokazala da su ljudi koji su praktikovali brzo hodanje svaki dan 30 do 60 minuta gubili kilograme iako nisu mijenjali svoje životne navike, čak i kada je hrana u pitanju
Efikasnost brzog hodanja:
- sagoreva kalorije
- skida masne naslaga sa stomaka
- ubrzava rad srca
- povećava izdržljivost
- podstiče znojenje
Napomena: Brzo hodanje se ne preporučuje osobama koje pate od bolova u leđima ili kolenima, inače je sigurna vežba za sve osobe nezavisno od pola, uzrasta ili telesne težine.
(zdravisimo/pixabay)
Dodajte komentar