Tanja Bošković, gostujući u emisijI “Kec na jedanaest” na televziji K1, iskazala je divljenje prema Novaku Đokoviću, koji joj mnogo znači u teškim trenucima.
“To je moj rod, smatram ga i bratom. Neko na koga mogu da se oslonim kada mi je teško, u smislu, pomislim samo kroz šta sve prolazi svakoga dana, zbog tih tri ili pet sati provedenih na terenu. Ne samo on, nego i njegova cela porodica, a i ja kao tetka. Sve sam pratila, budila sam se u razna doba i budiću se. Imam veliko poštovanje i obožavanje za to šta on radi” – rekla je Tanja Bošković i dodaje:
“To što on radi nije samo sport, već lekcije iz morala, hrabrosti, lekcije iz toga da David i Golijat mogu da izađu iz borbe jedan sa drugim i da neće uvek pobediti snaga. Već će u većini slučajeva pobediti velika pamet i hrabrost. Hrabrost je jedna od ljudskih osobina kojoj se veoma divim, i kojoj se trudim da služim. To što pred svom ovom decom, on kaže svoje mišljenje i svoj ugao gledanja, a pritom upotrebi ista sredstva koja mu se upućaju sa strana koji nisu navijači, odnosno ljudi koji preziru suštinu sporta. Radi se o času hrabrosti i odvažnosti” – dodala je oduševljeno i objasnila da to što je Novak pred decom uradio na terenu za svako poštovanje:
“Njega deca najbolje poznaju. Ono što je najbolje je to što se tata kod kuće i na terenu ne razlikuje u toj vertikali. Dostojanstvo svoje, svog naroda i svoje porodice branite u svakom trenutku i nemate pravo da pristanete na manje od onoga što jeste. Dostojanstven čovek ste pred decom i u teškim i u lakim trenucima. Oni su ovoga puta videli kako se jedan dobar i čestit čovek pružio otpor, iako je većina bila protiv njega hiljadu puta, ali je on dao važnu lekciju njima. Ovo je bilo odvažno i važno, jer je poslednjih deset godina trpeo razna ponižavanja. On je jedan izuzetan čovek. Majka treba da drži jedan orden na duši, kakva su joj deca.”
Žarko Laušević posthumno dobitnik nagrade „Specijalni Ernest“ Somborskog filmskog festivala. Tanja Bošković kaže da se više puta zaklela da nikada više neće biti član nekoga žirija
“Zaklela sam se pet puta da više nikada u svom veku neću biti u žiriju ničega. Zašto? Zato što doživljavam kao lični propust kada god sam bila u prilici da Žarko nije dobio nagradu za nešto za šta je zasluživao ili što mu nikada nisam dovoljno rekla koliko zapravo duboko cenim njegovo pregalaštvo u glumi. Koliko je važnih stvari za ovaj glumački svet uradio, koliko je bio kvalitetan u svom mišljenju i izvođenju, i koliko je dostojanstveno umeo čak i svoje greške, sa njegove tačke gledišta, nositi sa dostojanstvom, ali i da zaboravi. Nismo mu nikada dali dovoljno ljubavi iz raznih razloga. Da li smo bili ispod svog vremena, a on bio ispred. Žarko Laušević je bio čovek koji nema promašaje na filmu” – rekla je legendarna glumica i dodala:
“Imam utisak da svaki živi čovek koji napravi film treba odmah da dobije nagradu. Samim tim, u zemlji Srbiji, napraviti film je ravno čudu. U jednom siromašnom društvu, to je veliki uspeh” – rekla je Tanja Bošković u emisiji “Kec na jedanaest” na televiziji K1 i otkrila kakav je bio Bata Živojinović.
“Bata je bio neverovatan i sve ono što je skrivao iza te ogromne snage i svemoćnosti, bio je zaštitnik, čuvar dostojanstva posla. Bio je moćan čovek, u ono vreme je mogao da žari i pali kako je hteo, ali to da se zaštite slabiji, to mi je ostalo kao njegova centralna osobina. Ta golubija osetljivost koju je on imao, naročito u odnosu na žene partnerke. Bio je fin, elegantan, da se ništa ne primeti, a uradi nešto jako elegantno, a lekovito. To je moje iskustvo sa njim kao sa partnerom. Dobila sam od Bate u prvom filmu šamar u kadru, koji nije bio lak, ali ni na jednoj probi on taj šamar nije isprobao. Hvala mu za taj šamar, nikada ga neću zaboraviti. Naterao me je na takvu zaprepašćenost koju nikako do tada ne bih doživela, ali sam se zabezeknula što je ušlo u film, a to je jako dobro. To je moj prvi film ‘Košava’, ali posle toga, sve je bilo iz oblasti najfinijih osećanja” – objasnila je Tanja.
Slavna glumica ističe da voli cigarete i da ne želi da se menja ni zbog koga
“Znam da je to rđavo, ali zašto bih se lažno predstavljala? To sam ja, ovakva sam. Pušim pedeset godina i dalje sam zdrava kao krava. Ne pijem lekove, nemam nikakve intervencije, ni spolja, a ni unutra, osim što se Bogu molim. Idem u crkvu, trudim se da budem bolja od sebe, a umem da budem rđa kakvu zemlja ne drži, pa se kajem. Kajem se i molitva me leči, ne razboljevam se. Imam 71 godinu, a kijavicu nisam imala 30 godina. O tome se radi. Ne prejedam se, ne unosim u sebe gluposti. Ne razumem, svi hitaju da osvoje neke daljine, a nikako da se okrenu oko sebe. Učini dobra onom oko sebe. Lako je voleti Noleta na 30 hiljada kilometara. Voli svog komšiju koji je tu svakog dana, a pritom te i nervira – to je suština.”