Istraživači su objedinili različite studije o prosečnom vrhuncu i padu metabolizma i analizirali dnevnu potrošnju energije kod više od 6.600 ljudi, starosti od osam dana do 95 godina.
Ove promene bacaju novo svetlo na ljudski razvoj i starenje i trebalo bi da oblikuju strategije ishrane i zdravlja tokom čitavog životnog veka, navodi se u studiji, piše 24sata.hr.
Da bi dobili najtačnije i sveobuhvatnije podatke o prosečnom vrhuncu i padu metabolizma, istraživači su objedinili različite studije u jednu bazu podataka nazvanu IAEA Doubly Labelled Water (DLW) Database.
Oni su analizirali dnevnu potrošnju energije više od 6.600 ljudi starosti od osam dana do 95 godina.
Da bi utvrdili koliko kalorija je svaki učesnik sagoreo svakog dana (uključujući vitalne aktivnosti kao što su disanje, varenje, pumpanje krvi i svakodnevne pokrete kao što su penjanje stepenicama, pranje sudova), koristili su test urina nazvan „DLW“, koji meri brzinu kojom određeni molekuli izlaze iz tela.
Iznenađujuće, pubertetski rast nije imao ulogu u ubrzavanju metabolizma. Pravi vrhunac se dešava mnogo, mnogo ranije – u prvih 12 meseci života.
U dobi od godinu dana, bebe sagorevaju kalorije 50 odsto brže od odraslih iste veličine.
„Nešto se dešava unutar ćelija bebe što ih čini aktivnijim, ali još uvek ne znamo tačno koji su to procesi“, rekao je koautor studije dr Herman Pontzer.
Posle prve godine života, metabolizam počinje da se usporava za oko tri odsto svake godine dok ne dostigne „novu normalu“ u dvadesetim.
Ovo bi moglo da objasni zašto deca postaju izbirljivija u ishrani (takozvani „pad apetita“) oko druge godine. Kako je ekspert za roditeljstvo dr Emili Oster objasnila tokom epizode mindbodigreen podcasta.
„U nekom trenutku tokom ranog detinjstva deca postaju manje gladna. To je u redu. Ne treba im toliko kalorija, pa ne jedu više kao ranije“, navela je ona.
Kada metabolizam počinje da se usporava?
Još jedno iznenađenje za autore studije? Srednje godine (ili čak menopauza) nisu imale ulogu u usporavanju metabolizma.
Između dvadesetih, tridesetih, četrdesetih i pedesetih godina, potrošnja energije ostaje stabilna.
Tek posle šezdesete godine počinje blago da opada (oko 0,7 odsto godišnje). Gubitak mišićne mase i usporavanje ćelijskih procesa su dva moguća objašnjenja za ovu promenu u kasnijem životu, objasnio je dr Pontzer.
„Sve ovo upućuje na zaključak da se metabolizam tkiva, posao koji obavljaju ćelije, tokom života menja na načine koje još nismo u stanju da potpuno razumemo“, dodao je on.
Drugim rečima, zdrav metabolizam može više zavisiti od zdravlja ćelija nego hronološkog uzrasta, piše Mind Body Green.
„Ove promene bacaju novo svetlo na ljudski razvoj i starenje i trebalo bi da oblikuju strategije ishrane i zdravlja tokom celog životnog veka“, navodi se u studiji.
Iako telo počinje da menja svoj ritam u šezdesetim godina, nikada nije kasno da se uvedu rituali dugovečnosti koji mogu poboljšati kvalitet života i potencijalno ga produžiti, navodi se u tekstu.
