Naučnici sa Univerziteta Središnje Floride u Orlandu analizirali su okolnosti preko 37.000 sudara u saobraćaju.
U 2.100 slučajeva su u nesreći učestvovala vozila s visokim stepenom ili potpunom samostalnošću.
Iako neki podaci u nesrećama koje su se dogodile nisu potpuni, dovoljno je elemenata po kojima se nedvosmisleno može utvrditi – računar je bolji za volanom od čoveka, piše Dojče vele.
Najčešća predrasuda su saobraćajne nesreće vozila s pešacima. Veruje se da samo čovek za volanom može da nasluti „šta pešak namerava da učini“, čak i u njegovoj ludosti i nepažnji, pa će bolje reagovati. Ne, to nije tačno: kad je čovek bio za volanom, 15 odsto sudara bilo je s pešacima, a kod sudara s „vozačem“ računarom – tri odsto.
U 20 odsto „ljudskih“ sudara potpuno je očito da vozač ne gleda i uopšte ne razmišlja o stanju u saobraćaju, što računaru ne može da se dogodi. Isto tako, u direktnom sučeljavanju – sudar „običnog“ s autonomnim vozilom – u čak tri četvrtine slučajeva krivo je bilo vozilo s čovekom za upravljačem.
U vožnji auto-putem slobodno se možete pouzdati u računar – pogotovo po magli. Čovek u okolnostima takve smanjene vidljivosti vidi kolovoz najviše petnaestak metara pred prednkom haubom, a senzori računara vide stotinak metara. Tako je s računarom čak sedam puta manje sudara. Kod kiše i drugačijeg ponašanja vozila na putu, na tri sudara s čovekom biće dva sudara s računarom.
Uteha za čoveka
Okolnosti u kojima će čovek ipak biti bolji su sudari pri skretanju i u uslovima u kojima senzori automobila još „ne vide“ dovoljno jasno – u sumrak i zoru. Stručnjaci procenjuju da „inteligenciju“ računara treba još naučiti da se snalazi u tim okolnostima, ali tu je problem: programerima treba više pravih sudara da bi naučili računar.
Ipak, analitičarima ovog univerziteta dodatni je problem to što i čovek i računar u današnjim automobilima voze predobro. Statistički, mogućnost sudara je tek na svakih 100.000 pređenih kilometara, tako da se i sudari događaju samo u izuzetnim okolnostima.
Računar će pre napraviti kompletnu glupost nego čovek
Ljudskim vozačima svakako će se svideti i konstatacija da će računar pre napraviti kompletnu glupost u saobraćaju: blokiraće vozilo hitne pomoći ili nečiji slobodan izlaz na put jer „ne shvata“ sve okolnosti dešavanja u saobraćaju.
U San Francisku već postoji i pravi „pokret otpora“ autonomnim vozilima. Jedno udruženje biciklista na prednju haubu im stavlja saobraćajni čunj, a s takvom preprekom „pred nosom“ kamere računara potpuno poblesave – i automobil neće da se pomeri.
Ali zaključak ipak jeste: „Na osnovu rezultata modela procene moguće je zaključiti da su visoko automatski sistemi vožnje zbog svog prepoznavanja i izbegavanja objekata, preciznog upravljanja i boljeg donošenja odluka u većini scenarija sigurniji od vozila kojima upravljaju ljudi“.
