Postoje različite metode uspavljivanja, a jedna od najpoznatijih o kojoj se često govorilo je takozvana bela buka. Ipak, u poslednje vreme se spominje i ružičasta buka, koja je novija, uspešna metoda za kojom posežu roditelji.
Bela buka se odnosi na umirujućem, jednoličnom zvku koji eliminiše sve druge i pomaže da se brže utone u san. A Elizabet Pentli, savetnica za roditelje i autorka knjige „The No-Cry Sleep Solution for Newborns“ objasnila je čaroliju koja se krije iza buke koja smiruje i uspavljuje bebe, ali i koja je razlika između bele buke i ružičaste buke.
Kao što je već rečeno bela buka je jednoličan zvuk, dok ružičasta buka predstavlja varijantu bele buke koja proizvodi duboke, bogate i monotone zvukove.
Savršeni primeri ružičaste buke su zvukovi otkucaja srca, zvukovi morskih talasa, lupkanje kišnih kapljica ili šuštanje lišća na drveću. Zbog svih navedenih razlika, savetnica za roditelje ističe kako je ružičasta buka nežnija za uši i bolja opcija za pomoć pri smirivanju i uspavljivanju bebe.
Da li „buka“ pomaže bebi da zaspi?
I bela i ružičasta buka su sigurne za bebu ako uzmemo nekoliko stvari u obzir.
Najpre, treba da pripazimo na jačinu zvuka. Idealna jačina je otprilike jednaka zvuku vode u kabini za tuširanje. Sve što je glasnije od toga može da šteti osetljivom sluhu novorođene bebe.
Polegnite glavu na mesto na kom beba spava kako bi proverili da li je jačina zvuka prijatna. Druga važna stvar je da smestite izvor buke na sigurnu udaljenost od bebe koja bi trebalo da bude nekoliko koraka udaljena od bebe, na primeri, smeštena na noćni ormarić ili komodu koji se nalaze preko puta krevetića u kojem beba spava.
Koji su najbolji izvori buke koji mogu da se koriste?
Budući da sve više i više roditelja otkriva lepotu i prednosti bele i ružičaste buke za smirivanje i uspavljivanje bebe – postoji i sve veći izbor. Možete da pronađete plišane igračke koje unutar sebe imaju mehanizme koji proizvode buku, uređaje poput stolnih satova i razne CD-ove. Proučite zvukove koje smatrate prijatnim i izaberite uređaj koji se ne isključuje automatski s obzirom da ti zvukovi mogu da budu korišćeni kroz celo vreme dremanja, pa čak i kroz celu noć.
Važno je da odaberete buku u kojoj će i beba i roditelji da uživaju. Najpopularnija je svakako ona koja ima zvuk okeana i morskih talasa ili zvukovi kiše,zato pronađite uređaje koji uključuju vaše najdraže zvukove, piše Blic Žena.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Prva.rs
Psi su od davnina naučili da žive zajedno sa ljudima i budu deo porodica, dok su mačke mnogo individualnije i samostalnije iako se smatraju danas članovima porodice
Sigurno imate periode kojih se uopšte sećate iz detinjstva, a vaše prve uspomene su verovatno maglovite i iskrivljene. Iako skoro svi doživljavaju ovu pojavu, poznatu kao amnezija u detinjstvu, njeni uzroci još uvek su misterija.
Ove četiri hipoteze mogle bi da objasne zašto ne možemo da se setimo mnogo toga iz predškolskih dana.
1. Vaš mozak je bio nedovoljno razvijen
Mnogi neuronaučnici tvrde da bebe ne mogu da imaju dugoročna sećanja, jer njihov mozak nije u potpunosti razvijen.
Kao bebe sigurno možemo da imamo neke uspomene. U stvari, dva naša moždana sistema neophodna za stvaranje memorije – hipokampus i medijalni temporalni režanj – su prilično dobro razvijena do naše prve godine. Međutim, prefrontalni korteks ne sazreva u potpunosti do naših ranih dvadesetih. Neuronaučnici veruju da nam ovaj deo mozga pomaže da formiramo epizodna sećanja – sećanja na stvari koje su nam se dogodile. Pre nego što naš prefrontalni korteks bude bar delimično razvijen, možda možemo da se setimo određenih veština ili da prepoznamo predmete, ali ne možemo da zapamtimo kompletne scene.
2. Vaš jezik je bio ograničen
Neki psiholozi tvrde da ne možemo da se setimo svog detinjstva zato što nismo mogli da uokvirimo sećanja u lingvističkim terminima i zato ih nikada nismo pravilno organizovali ili uskladištili. Kada razmislite o tome, učenje jezika je promenilo način na koji predstavljate svet. Tokom prve posete lekaru, niste bili okruženi stetoskopima, vagama i špricevima. Verovatno ste razmišljali o stvarima drugačije, pre nego što ste imali reči da opišete svoju okolinu. Dakle, vaša sećanja iz vaših pre-verbalnih dana mogu biti manje živa, jer je vaša vizija sveta bila drugačija.
I dok nam nije potreban jezik da bismo formirali sećanja, on nam pomaže da ih uvežbamo naglas i u sopstvenim glavama. Možda se ne biste setili da je Jovan pokvasio pantalone u trećem razredu da ga niste podsećali (i sebe) na to svo vreme. Ali da ste bili previše mladi da biste verbalizovali ono što se dogodilo, propustili biste priliku da pričate o tome iznova i iznova sve dok ne zapamtite događaj.
3. Niste imali osećaj za sebe
Neki psiholozi veruju da bebe moraju da razviju osećaj sebe pre nego što mogu da razviju sećanja na stvari koje su im se dogodile – poznata kao autobiografska sećanja. Bebe koje još ne razumeju ko su, imaće teškoće da odaberu stvari koje su lično povezane.
Jedan eksperiment o samoprepoznavanju i pamćenju pružio je podršku ovoj hipotezi. Psiholog Hark Hau testirao je da li su bebe u stanju da se prepoznaju u ogledalu. Zatim ih je pustio da se igraju sa plišanom životinjom i rekao im da je stave u fioku u laboratoriji na čuvanje. Vratio ih je dve nedelje kasnije i otkrio da samo bebe koje su se mogle da se prepoznaju u ogledalu mogu da se sete gde su sakrile igračku.
4. Promenila nam se perspektiva
Drugi psiholozi tvrde da nemamo problema sa stvaranjem uspomena – samo imamo problema da ih se prisetimo kada starimo. Moguće je da zaboravljamo naše epizode iz detinjstva, jer ne postoje „okidači“ koji bi nam pomogli da pokrenemo sećanja. Čak i ako ste ceo život živeli u istoj kući, svet iz sadašnje vizure izgleda mnogo drugačije nego kada ste bili beba.
Zamislite vašu prvu rođendansku zabavu; ogromni nameštaj, hrana koja je teška za jelo i nepoznati ljudi koji govore čudnim jezikom koji ne razumete. Međutim kao odrasla osoba, kada ćete proći pored ogromnog stola za piknik okruženi divovima koji govore esperanto? Možemo da zaboravimo na naše detinjstvo, jer se od detinjstva naša perspektiva toliko radikalno promenila da je teško doći do tragova za jasno sećanje.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ opusteno.rs
Idealna ženska imena za bebe koje svet upoznaju u proleće.
Odabir imena za dete jedan je od najslađih ali i najodgovornijih poslova roditelja. To je pečat koji će nositi celog života, i bitno je dobro razmisliti prilikom izbora.
Ako očekujete prolećnu bebu, donosimo vam nekoliko predloga kojima je kao inspiracija poslužilo upravo ovo divno godišnje doba – proleće.
Iris
Pretpostavlja se da ime Iris vodi poreklo iz staro-grčkog jezika, te da potiče od imena mitološke boginje Iride, ili pak od imena „božije glasnice“ Iris, koja se kao svoj lični „simbol“ ima dugu.
U slobodnom prevodu, ime Iris ima značenje – „ona koja je srećna“; „ona koja je glasnik Boga“; „osoba koja je lepa kao cvet“; „ona koja je radosna i svetla kao duga“; „žena koja pleni lepotom“; „osoba koja je obasjana svim duginim bojama“; „duga“; „boja“; „sreća“.
Ljiljana, Lili
Etimolozi smatraju da je ime Ljiljana, poteklo od imenice „ljiljan“, a koja označava naziv cveta, a pre svega iz težnje roditelja da svojoj ženskoj deci nadenu ime koje je lepo, nežno i ljupko.
Žensko ime Ljiljana se novorođenim devojčicama daje pre svega zbog želje roditelja da one budu „lepe kao cvet“; „ljupke i nežne kao latice ljiljana“; „prefinjene“; „otmene“; „ljubazne“; „osobe koje su blage i plemenite“, ili „sve one ženske osobe koje pak jako lepo zrače unutrašnjom i skrivenom lepotom“.
Nevena
Pretpostavlja se da ime Nevena, vodi poreklo od imena cveta, tačnije biljke neven, a koji spada u red lekovitog bilja, pa osim toga što se ime daje da bi deca bila lepa i nežna kao cvet, verovanje je da se ime ranije davalo i kako bi ženska deca bila uvek zdrava; jaka i čila.
Njegovo „preneseno“ značenje bi moglo da bude i neko od sledećih – „ona koja je lepa i nežna kao cvet“; „ona koja je zdrava i puna života“; „žena koja zrači energijom i koja je živahna“; „ona koja je uvek mlada“; „ona koja nikada neće ostariti (duhom)“; „ona koja je oličenje lepote i sreće“; „ona koja je jedra i nikada ne boluje“.
Vesna
Žensko ime Vesna je poreklom iz staro-slovenske grupe jezika, i pretpostavlja se da je ime pak i poteklo od imena slovenske boginje proleća, Vesne ili pak da je „izvedeno“ iz reči „vesnik“, a u značenju onaj koji najavljuje ili oglašava dolazak proleća; radosti i sunca.
Značenje imena Vesna, po pravilu se odnosi na onu žensku decu koja su – „rođena da donesu ili sreću ili radost“; kao i na „onu decu koja su vesnici proleća“; „onu decu koja su oličenje topline i svetlosti“; „na decu koja su srećna; vedra; razdragana; poletna; vedrog duha i čistog srca“.
Maja
Značenje imena Maja, komplikovano je definisati, ali se obično ono prevodi u zavisnosti od „izvornog“ jezika, kao i od neke zemlje u kojoj je dato ime „tada“ najviše zastupljeno, ili pak na osnovu nekih verovanja koja još uvek nisu baš iskorenjena.
Veruje se stoga, da se ime Maja ili Maia, daje obično ženskoj deci koja su rođena u kalendarskom mesecu maju.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Yumama
Naučnici su uočili vezu između vrlo visokog nivoa intelektualnih veština i nespavanja tokom noći. Bebe koje se često bude noću su pametnije, evo i zbog čega.
Roditeljima koji stalno moraju da se bude noću zbog plača svoje bebe zasigurno je veoma naporno.
Međutim, možda treba da odahnete jer su naučnici došli do interesantnih zaključaka – istraživanje je pokazalo da su bebe koje se često bude noću pametnije.
Prema mišljenju Petera Fleminga, prosefora zdravlja novorođenčada i razvojne psihologije na Univerzitetu u Bristolu, postoji veza između vrlo visokog nivoa razvojnih i intelektualnih dostignuća i nespavanja tokom noći.
– Novorođenčad biološki ne može da spava duže vreme. Jednostavno, to nije dobro za njih i nema apsolutno nikakvih dokaza da beba ima koristi od dužeg i doslednog spavanja.
To možda nije ono što bi većina roditelja želela da čuje – kaže on.
Dalje objašnjava ciklus spavanja odojčadi.
– Uobičajeno, bebe vole da spavaju tokom dana, a od 18 sati do ponoći vreme je kada najviše žele da ostanu budne.
Zapravo, biološki je to velika prednost jer će u to doba dana imati više pažnje od svojih roditelja nego u bilo koje drugo doba dana. S biološke tačke gledišta ono što beba radi je sasvim normalno i razumno, ali se ponekad ne uklapa u naša očekivanja 21. veka.
Nekoliko drugih istraživanja pokazala su da ako se beba budi u toku noći i roditelji su uvek tu za nju da zadovolje sve njene potrebe, beba će kasnije u životu odrasti u osobu manje sklonu depresiji, te s većom sklonošću ka empatiji, samokontroli, boljim kognitivnim veštinama, te boljem nivou svesti.
Koliko deca treba da spavaju?
Američka akdemija za medicinu spavanja navodi da postoji preporučena količina sna (uključujući i dremanje) za decu po dobi:
Odojčad od 4 meseca do 12 meseci – 12 do 16 sati na dan
Deca od 1 do 2 godine – 11 do 14 sati na dan
Deca od 3 do 5 godina – 10 do 13 sati dnevno
Deca od 6 do 12 godina – 9 do 12 sati
Američka akademija za medicinu spavanja tvrdi da adekvatan san koristi deci emocionalni i fizički, te pomaže u poboljšanju njihove pažnje, pamćenja i veštine učenja.
Profesor Fleming je dodao da bi bebe trebalo da ostanu blizu svojih roditelja sve vreme, čak i tokom spavanja.
– Ako se vratimo u evolucijsku istoriju ljudi, bebe su sve svoje vreme provodile u bliskom i kontrinuiranom kontaktu sa svojom mamom.
Spavaju kada treba da spavaju, a budne su kada treba da budu budne, ali su stalno s majkom i to olakšava dojenje.
(objektiv.rs/pixabay)
Jedan par izazvao je burnu raspravu na Reditu nakon što su objavili pravilnik za goste koji hoće da posete njihovo novorođenče.
Majka je istakla da su popis napravili još u oktobru i da su ga poslali svim svojim poznanicima pre nego što se ona porodila početkom januara – uoči Božića.
Prenosimo vam listu zahteva i pravila jedne 33-godišnje mame.
„Pre svega, gosti moraju da budu u potpunosti vakcinisani, a ako im je loše, ne bi trebalo da dolaze. Takođe, svi koji žele da dođu, moraju da se najave barem nedelju dana pre posete“, napomenula je majka.
Posete ne primaju između 19.30 i 22 sata, a gosti mogu ostati samo sat vremena. Takođe, oni ne smeju da diraju ili uzimaju bebu ukoliko im roditelji ne dozvole.
„Ne primamo pušače ni one koji nose parfem ili dezodorans. Nećemo da objašnjavamo razloge. Dete ne smete da snimate i objavljujete na društvenim mrežama“, dodala je.
Takođe, potencijalni gosti bi trebalo da ponesu poklon za bebu.
„Ako dolazite prvi put, očekuje se da mi date poklon-karticu i poklon za bebu s popisa onih koje smo odobrali. Pre nego što dođete, dobićete spisak hrane ili namirnica koje možete da ponesete. Takođe, dobićete listu kućnih zadataka koje možete da uradite umesto nas“, nastavila je.
Kako dalje piše u pravilniku, svakoj osobi je dozvoljeno da dođe dva puta nedeljno.
„Moja 20-godišnja sestra je htela da dođe, ali nije imala dovoljno novca za bebin poklon. Shodno tome, ponudila nam je da obavi neke kućne poslove umesto nas, ali smo je ipak odbili i rekli da ne dolazi. Suprug i ja smo zaključili da će posetioci imati iste ponude, ukoliko bismo napravili ustupak za moju sestru.“
Nakon njihove zajedničke odluke, par je dobio oštre kritike od ostalih članova porodice, a suprug ove 33-godišnje žene i majke je blokirao svoje roditelje na društvenim mrežama.
Ni korisnici Redita nisu ostali ravnodušni na ovakav tretman gostiju, te su osuli paljbu na novopečene roditelje, piše Index.hr.
„U redu je da imate svoja pravila, ali da očekujete poklon-kartice i da vam gosti obavljaju kućne poslove, to je, prosto, neverovatno“, napisala je jedna osoba.
„Vaša rođena sestra je ponudila da vam očisti kuću umesto poklona, a vi ste je odbili, pa ovo je strašno. Toliko je htela da vidi bebu, a vi ste joj rekli NE?“, dodaje druga.
„Bezdušni ste“, zaključila je treća.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Index.hr
Uvođenje čvrste hrane u bebin jelovnik uvek mora biti pažljivo, jer uvek postoji opasnost da se javi neka alergija na hranu.
Neke alergije su dosta češće od ostalih, pa bi bilo dobro da roditelji na te namirnice malo više obrate pažnju, da isprate kako dete reaguje i da li je sve kako treba.
U te namirnice spadaju:
- mleko
- jaja
- riba
- morski plodovi
- bademi, orasi, lešnici
- kikiriki
- pšenica
- soja
Stručnjaci kažu da jedno od trinaestoro dece razvije alergiju na neku hranu u određenom trenutku života. Ovi alergeni čine 90 posto svih alergija na hranu.
Nekada su stručnjaci smatrali da bi trebalo alergene malo kasnije uvoditi u ishranu, a sada govore da bi bilo dobro upoznazi dete već u šestom mesecu sa tim ukusima.
Istraživanja koja su vršena pokazala su da je rano uvođenje kikirikija dovelo do 97 posto manje šanse za razvoj alergije kasnije. To je zato što se alergija razvija, a ne rađamo se sa njom.
(yumama/pixabay)
Čak iako ste premoreni ili neraspoloženi, potrudite se da svako veče svoju bebu uspavate pevajući joj pesme, jer je to najlepši poklon koji možete da joj poklonite.
Stigli su nam topli dani u kojima su šetnje najlepši deo vremena provedenog sa decom, a u njima posebno uživaju bebice.
Većina roditelja bira nošenje, jer je praktično i omogućava im slobodu, a dokazano je da ono ima i brojne prednosti za psiho-socijalni razvoj deteta. Primećujemo i kod nas da se sve više roditelja odlučuje na nošenje dece. Mama ili tata koristeći nosiljku mogu obaviti dosta, a opet na najbolji mogući način – uživaju u blizini svoje bebice. Znamo koliko je blizina važna i što ona znači za pravilan razvoj deteta.
Kada je reč o bebi opremi, ono što svaki roditelj želi je sigurnost, udobnost i lakoća rukovanja, jer samo tako i roditelj i dete uživaju. Vođeni mišlju da se i bebe i roditelji osećaju prijatno, stručnjaci koji stoje iza brenda Ergobaby ponosno predstavljaju novu nosiljku za decu Omni Breeze. Brend čije su ergonomske dečije nosiljke i kompaktna kolica nagrađivani, već duže vreme uživa u poverenju roditelja jer su se svojom kvalitetom i filozofijom visoko pozicionirali u svetu dečije opreme. Ergobaby je otišao korak dalje: dizajnirao je nosiljku od mrežaste SoftFlex™ tkanine. Tako je nastala nosiljka koja je svetski broj jedan po prozračnosti čime je nadmašen prethodni, omiljeni model Omni 360.
Foto: ErgoBaby Srbija PR
Najprozračnija Omni Breeze nosiljka, omogućava sve opcije uključujući i nošenje bebe prema napred i prilagođavanje uzrastu deteta – od rođenja (3,2 kg) do 20,4 kg. Zanimljivo je što je tokom razvoja ovog proizvoda, svetska kompanija Ergobaby deo testiranja nosiljke sprovela i u našem regionu, tako da su u nju ugrađene povratne informacije roditelja, stručnjaka i savetnica za nošenje. To nije prvi puta da Ergobaby sluša želje roditelja. Ovim je zagarantovano da će najnovija nosiljka posebno dobro odgovoriti njihovim i potrebama njihove dece.
Na početku ovog vrućeg leta, nova Ergobaby nosiljka osigurava još veći protok vazduha na delovima na kojim se roditelji i bebe najviše znoje. Pojas za struk ima izreske koji lako propuštaju vazduh, a naramenice su tanje od dosadašnjih modela. U kombinaciji sa pojasom koji ima lumbalnu potporu, nosiljka omogućava neverovatno udobno nošenje dece od novorođenčadi do mališana od 20 kg. Tako će svaka pustolovina sa malom decom biti laka i zabavna. Detalji koji pokazuju da ništa nije prepušteno slučaju su i reflektirajuće trake za sigurnost pri šetnjama u sumrak, bočni džepovi, kao i u odvojiva torbica, u koje stanu manje stvari poput telefona, ključeva i kartica.
Foto: ErgoBaby Srbija PR
Osim što omogućava roditeljima da odaberu najbolje ergonomske nosiljke za sebe i svoje dete, Ergobaby učestvuje u edukaciji i podizanju društvene svesti o važnosti zajedničkog podizanja deteta od prvog dana. Ergobaby ruši stereotipe o tatama koji “ne učestvuju” u odgajanju deteta uz kampanju #tatavolitatanosi, čiji je cilj promocija nošenja među očevima. Jedan od očeva, koji se uključio u promociju ove najvažnije uloge, je i glumac Momčilo Otašević, tata koji svaki slobodan trenutak koristi sa svojim najdražima kao i da supruzi Jeleni Perčin Otašević pruži podršku u majčinstvu i karijeri. „Uživam u šetnjama sa decom. Ono što posebno volim je jednostavnost nošenja deteta u nosiljci, koja je istovremeno proverena, a šetnja zdrava i prijatna. Uz nosiljku su nam i svakodnevne obaveze sa bebom još lakše i praktičnije. Iskreno, tata s nosiljkom – to je baš frajerski“ – dodaje kroz osmeh Momčilo.
Foto: ErgoBaby Srbija PR
Kao vodeći inovator nosiljki za decu, Ergobaby sa svojim udobnim i inovativnim rešenjima pruža podršku porodicama u svim njihovim radostima, ali i zadacima roditeljstva. Posvećen je izgradnji globalne zajednice samopouzdanih roditelja, kojima kroz inovativne ergonomske proizvode omogućavaju i podstiču zbližavanje sa detetom.
Bebe koje trče bose bolje osećaju prostor i razvijaju motoriku.
Prema američkoj akademiji za pedijatriju, roditelji bi trebalo da pričekaju da njihova deca napune bar šest meseci pre nego što im probuše uši. U nekim kulturama to se čini i ranije, bilo zbog običaja bilo zbog toga što se roditeljima to sviđa.
Iako se oko pitanja treba li probušiti uši deci često raspravlja, ne može se poreći da taj postupak ima puno nedostataka. „Bright side“ je popisao nekoliko razloga koje bi roditelji trebalo da imaju na umu ukoliko razmišljaju o tome da bebama probuše uši, piše Index.hr.
1. Mogu da se povrede
Bušenje ušiju, bez obzira na dob, je bolno. Kad probušite detetove uši, one mogu postati crvene, bolne i osetljive. Ključno je ne dirati sveži „piercing“, a bebe su nepredvidive i mogu pri slučajnom dodiru povući naušnicu te se povrediti ili se njome ugušiti.
2. Roditelj bira za dete
Uvek postoji rizik da dete odraste i požali što ima probušene uši. Možda je bolje da pričekate i prepustite tu odluku detetu, kad bude starije i sposobno da se brineza svoj „piercing“.
3. Trajno je
Iako to nije uvek slučaj, bušenje ušiju ponekad može učiniti rupu trajnom. To može biti problem ako dete odraste i zažali zbog vaše odluke.
4. Može doći do infekcije
Čak i kad se preduzmu sve mere predostrožnosti, kod „piercinga“ uvek postoji rizik od infekcije, posebno ako se o njemu pravilno ne brine. Bol, iscedak i oteklina mogu se pojaviti ako se uvo ne čisti prema uputstvima stručnjaka, a može nastati i poseban oblik ožiljka koji se naziva keloid.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Prva.rs
Bebe su čudesna bića koja puno toga znaju bez obzira na to što izgledaju krhko. Ovo su sedam stvari sa kojima će vas novorođenče potpuno zadiviti.
Tvoja beba je došla kući i potpuno si zabrinuta? Hoćeš znati kako da je držiš? Kako ćeš okupati dete? Zašto plače? Je li gladna? Stotine pitanja je u tvojoj glavi, a i ti si i umorna.
Beba je tako mala, čak puno manja nego što si mislila. Iako ti se čini da tvoje dete ne zna ništa, to nije potpuno tačno. Donosimo sedam neverovatnih stvari s kojima će te tvoje novorođenče potpuno zadiviti.
1. Novorođenčad znaju šta treba treba da učine
Švedsko istraživanje iz 1987. godine uvelo je termin „puzanje do dojke“ nakon što su utvrdili da će novorođenče naći put do majčine dojke čim se rodi.
Nakon porođaja bebe su oprali i osušili, a zatim ih stavljali na majčine grudi i svaki put beba bi dopuzala do majčine dojke kako bi došla do hrane. Bravo za bebu!
2. Znaju ko im je mama
Spoljašnji svet za malo biće može biti zastrašujuće i neodoljivo mesto, sa svim novim stvarima i zvukovima. Iako bebi treba vremena da se razvije, ona od rođenja prepoznaje mamin glas i miris.
3. Nakon rođenja nemaju suza
Nemojte ovo shvatiti pogrešno – biće puno plakanja, ali prvih nekoliko meseci beba neće plakati sa suzama. Njeni suzni kanali rade, ali oni će imati dovoljno suza samo kako bi kanali normalno funkcionisali.
4. Većina beba se rodi sa plavim očima
Bez obzira na genetiku većina beba rodi se s nebesko plavim očima. Promena boje dogodiće se u nerednih šest meseci detetovog života.
5. Kratkovidne, ali te vide
Evo jedne slatke činjenice – prosečno novorođenče može da vidi 25 centimetra ispred sebe. Tačno toliko da vidi svoju mamu. Beba može da te vidi dok je hraniš, tvoje lice je na toj udaljenosti.
6. Nemaju razvijenu čašicu na kolenima
Bebe se rađaju sa hrskavicom koja liči na kolena, ali prava čašica razvijaće će se do šestog ili sedmog meseca života. Bitno je da se dogodi pre nego dete počne da puzi.
7. Imaju više kostiju od odraslih ljudi
Novorođenče se rađa s više od 300 kostiju, dok mi odrasli imamo 206 . Kako dete raste tako se kosti spajaju.
(miss7mama.24sata.hr/pixabay)
Mnogo puta smo videli da mama podigne cuclu sa poda, poliže je i potom je vrati bebi. A da li je to dobro?
Određena istraživanja akcentuju da mikrobi iz majčinih usta zapravo imaju benefite za dete, tako da, u suštini, kada poližete cuclu koja je pala na pod i date je detetu, vi zapravo štitite dete od alergija.
Ipak, to ni slučajno ne smete raditi ukoliko imate infekciju ili bilo kakvu prehladu.
Šta su istraživanja pokazala?
Skorašnja istraživanja vršena su u Detroitu na 128 mladih majki, a posmatrali su kako one čiste dečje cucle.
Većina njih je cuclu čistila ručno, 41 posto u mašini za pranje sudova, a 12 posto je reklo da poliže cuclu i potom je da detetu.
Nakon deset meseci, ispostavilo se da su bebe čije su mame lizale cuclu imale manji nivo IgE u krvi – pokazatelj alergije.
Šta je to ‘higijenska hipoteza’?
Postoji medicinska teorija ‘higijenska hipoteza’, koja ističe da kada je dete u prečistoj okolini, ono nije izloženo virusima i bakterijama, što povećava rizik od alergija.
U principu, lekari ističu to da što više imuni sistem ima da radi, to je bolje, a uz to će dete biti izloženo i onim dobrim bakterijama.
Naravno, ovde se ne podrazumeva da sada namerno prljate bebinu cuclu. Nemojte to da radite.
Kada NIKAKO ne smete da ližete bebinu cuclu?
Ukoliko ste prehlađeni ili imate bilo kakvu vrstu infekcije, nemojte lizati cuclu, niti ljubiti dete.
Takođe, važno je da DOBRO ČISTITE CUCLE, jer na taj način nemate brige. Ukoliko se nađete u situaciji da je jedini način da poližete cuclu, onda je tako očistite.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Yumama
Na klinici u Višegradskoj u Beogradu u prva dva minuta 2021. godine rođene su dve bebe.
Minut posle ponoći Ivana Nikolić rodila je devojčicu od 48 centimetra i 2,88 kilograma.
Već u 0.02 i Slađana Žujović je u istoj bolnici na svet donela žensku bebu (41 cm, 3,43 kg).
Oba deteta i majke dobro, saopštio je prof. dr Aleksandar Stefanović.
Sekund iza ponoći u Ginekološko akušerskoj klinici „Narodni front“ rodio se dečak.
Presećna mama Tijana Drmonjić (32) porodila se prirodnim putem.
Dečak je težak 4.400 kilograma a dugačak 57 centimetara.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Mediji
Za sve roditelje davanje imena bebi je posebno važan zadatak – i dok su neki skloni tradiciji ili modernoj kulturi, neki teže tome da dete dobije što originalnije i neobičnije ime. Za mnoge je važno i da ime nosi lepu i moćnu simboliku ili značenje, pa neretko inspiraciju traže i u imenima koja nisu tipična za naše podneblje.
Ovog puta donosimo vam predloge za divna imena za devojčice koje imaju značenje „anđeo“, a koja će vas oduševiti!
1. Anđa/Anđela/Anđelka/Anđelija – Snažnoo a jednostavno ime, koje potiče od grčke reči „angelus“, što znači „anđeo, glasnik, vesnik“. Često je u Srbiji.
2. Angelina/Anđelina – ovo je još jedna, duža varijanta gore pomenutih imena, proizvedena od iste grčke reči.
3. Đina – ovo je najkraća varijanta spomenutih imena, a moderno je i ima još jednu prednost – internacionalno je.
4. Arijel – ovo je oblik hebrejske reči „ari’el“ što znači „božji lav“, a takođe je ime arhanđela koji vlada vodama. Ako ste pristalice neobičnih imena – ovo je dobar izbor!
5. Lejla/Lajla – na hebrejskom jeziku ovo ime znači „najlepša od svih noći“, a u jevrejskoj mitologiji je ovo i ime anđela noći.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Prva.rs
Ako želite da vaša devojčica ima lepo i neobično, a u isto vreme važno i tradicionalno ime iza koga se krije neka značajna priča, izaberite neko od ovih imena i sigurno nećete pogrešiti! Tako su se zvale neke od najvećih Srpkinja u istoriji!
Zahvaljujući dodiru koji imamo sa stranim narodima, neke reči stižu u naše rečnike i govor iz daleka. Slično je i sa imenima. Zato i ne čudi što neka s vremena na vreme postaju popularna, dok druga padaju u zaborav, piše Istorijski zabavnik.
Ipak, ako želite da se vaša devojčica zove tradicionalno, da to ime bude lepo, a ujedno nosi i neku “težinu”, onda birajte sa ove liste – među 30 najlepših imena koje su nosile srpske vladarke iz prošlosti:
ANA – ona koja donosi milost i zahvalnost
Vladarka iz prošlosti – često ime među našim vladarskim dinastijama naročito u srednjovekovnoj Srbiji. Tako se zvala žena velikog župana Stefana Nemanje, jedna supruga kralja Milutina i žena cara Uroša Nejakog.
BELOSAVA – stvoreno od “belina” i “slava”
Vladarka iz prošlosti – Belosava Bugarska, bugarska princeza i kraljica Srbije od 1234. do 1243. godine kao žena kralja Vladislava Nemanjića.
VOJISLAVA – slavni borac
Vladarka u prošlosti – Vojislava, ćerka Zavide, oca velikog župana Stefana Nemanje, udata da bosanskog kulina Bana
GABRIJELA – ime je izvedeno od hebrejskog imena Gabrijel, u značenju “Bog je moja snaga“.
Vladarka u prošlosti – Gabrijela Obrenović, ćerka kneza Miloša Obrenovića
DRAGA – draga, mila
Vladarka u prošlosti – Draga Obrenović, supruga kralja Aleksandra Obrenovića tragično ubijena u Majskom prevratu
ĐURĐA – ona koja obrađuje zemlju
EVDOKIJA – nastalo od grčke riječi “eudokia” što znači dobra volja, blagonaklonost
Vladarka u prošlosti – Evdokija Anđel, prva žena Stefana Nemanjića, prvog kralja Srbije. Prva strana princeza na dvoru Nemanjića i majka Stefana Radoslava, Predislava i Stefana Vladislava.
ŽANKA – božanstvena
ZORKA – ona koja je dar zore
Vladarka u prošlosti – Zorka Karađorđević (devojačko Petrović) ćerka crnogorskog knjaza, kasnije kralja Nikole I Petrovića i supruga Petra I Karađorđevića.
IRINA – mirna, spokojna
Vladarka u prošlosti – Irina (Jerina) Branković u narodnoj tradiciji poznata kao Prokleta Jerina, srpska despotica, žena despota Đurđa Brankovića.
JEFIMIJA – da govori dobro
Vladarka u prošlosti – Monahinja Jefimija, despotica Jelena Mrnjavčević, autorka “Pohvale knez Lazaru”
KATALINA – Varijanta imena Katarina u značenju “čistoća, čistoća emocije”.
Vladarka u prošlosti – Katalina Arpadović, ugarska princeza i srpska kraljica, supruga kralja Dragutina.
LEPOSAVA – da bude sva lepa
Vladarka u prošlosti – Leposava, devojka čudesne lepote iz narodne pesme “Ženidba Milića Barjaktara”.
LJUBICA – sazdana od ljubavi
Vladarka u prošlosti – Ljubica Obrenović, srpska kneginja, žena kneza Miloša Obrenovića
MARA – jedan je od oblika imena Marija, ima više značenja – svetlost, gospod, ali i gorčina, vladarica
Vladarka u prošlosti – Mara Branković, ćerka despota Đurđa Brankovića i žena turskog sultana Murata II.
NATALIJA – od “natalis” dan Isusovog rođenja (u narodu se deci rođenoj na Božić davalo ovo ime)
Vladarka u prošlosti – Natalija Obrenović, supruga kralja Milana Obrenovića
NJEGOMIRKA – ona koja čuva/neguje mir
OLIVERA – izvedeno od latinskog “Olivarius, Oliverus” što znači “maslina”. U prenesenom značenju ime znači “onaj koji nosi nadu”.
Vladarka u prošlosti – Olivera Lazarević, najmlađa ćerka kneza Lazara Hrebeljanovića data nakon Kosovskoj boja u harem osmanskog sultana Bajazita I.
POLEKSIJA – gostoljubiva
Vladarka u prošlosti – Poleksija Karađorđević, ćerka kneza Aleksandra Karađorđevića, unuka Karađorđa
ROKSANDRA – svetlost, zora
SIMONIDA – ona koja sluša, koja je poslušna
Vladarka u prošlosti – Simonida Nemanjić, ćerka vizantijskog cara Andronika II Paleologa i peta supruga srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina.
TEODORA – dar od Boga
Vladarka u prošlosti – Teodora Smilec, prva supruga srpskog kralja Stefana Uroša III Dečanskog, majka prvog srpskog cara, Stefana Dušana. Prema nepotvrđenoj priči, tako se zvala i ćerka cara Dušana, o čijem postojanju se istoričari i danas spore.
ĆIRIJANA, ĆIRKA – ona koja vlada
URSULA – od latinske reči “ursa” što znači “medvedica”
Vladarka u prošlosti – Ursula (Ursa) Nemanjić, ćerka kralja Dragutina, udata za Pavla I Šubića.
FEMA, FEMKA – govornica, ona koja govori
HAJDANA – sjajna, svetla, jasna, srećna
CARICA – ona koja vlada, carica
Vladarka u prošlosti – Carica (negde i Zorica) Nemanjić, srpska princeza, ćerka kralja Milutina
ČARNA – crna ili očaravajuća
ŠOŠANA – lotosov cvet
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/Prva.rs
Zašto ne možemo da se setimo ničega kad smo bili bebe? Većina odraslih ne može da se seti nijednog događaja pre svog trećeg rođendana, a glavni krivac za to je dečja amnezija.
Stručnjaci smatraju da bi trebalo da se fokusirate na stvaranje uspomena sa svojom decom, bez obzira na to što ćete ih se samo vi sećati.
Da li ste se ikada zapitali zašto se vaše dete ne seća svojih prvih koraka ili proslave svog drugog rođendana? Ako pokušate da se setite sopstvenih iskustava iz predškolskog doba, verovatno se kao kroz maglu sećate određenih događaja.
Za to je kriv fenomen koji se naziva detinjstvo ili infantilna amnezija, odnosno prirodni i postepeni gubitak sećanja na prvih nekoliko godina života.
Diznijev animirani crtani „U mojoj glavi“ pokazuje amneziju detinjstva na delu, kada Bing Bong, Rajlijev prethodno obožavani imaginarni prijatelj, na kraju ostane zaboravljen da deponiji sećanja.
Sudbina Binga Bonga, iako para srce, zapravo je nezaobilazni deo Rajlijevog odrastanja. Psiholozi veruju da dečja amnezija predstavlja normalnan deo razvoja mozga i da se sećanja o kojima se ne govori često, vremenom gube.
Kada govorimo o pamćenju, obično mislimo na sposobnost prisećanja određenih životnih iskustava. Poznata i kao epizodna sećanja, uključuju hipotalamus, deo mozga koji se nalazi u temporalnom režnju, koji nam nije potpuno razvijen kada se rodimo – prenosi Parents.
Hipotalamus bi trebalo da se potpuno razvije u 4. godini života, to je obično period kada deca počinju da se sećaju određenih stvari. Kako dete raste, tako njegova sećanja postaju stabilnija“ – istakla je Rakel Elvard, stručnjak za kognitivnu neuronauku sećanja.
Postoji još jedan razlog za amneziju u detinjstvu?
Sali Godard Blajt, direktorica Instituta za neurofiziološku psihologiju i autorka osam knjiga o razvoju deteta, kaže da nemamo razvijenu sposobnost da pričamo o stvarima koje su se dogodile pre nego što smo naučili tečno da govorimo. Verbalni jezik postaje dovoljno tečan tek kada dete napuni tri godine.
Kada počinjemo da pamtimo svoja sećanja?
Za većinu odraslih osoba njihovo najranije epizodno pamćenje je iz treće godine života, malo njih se seća događaja koji su se dogodili pre tog perioda. Ipak, akademici veruju da se sećanja iz ranog detinjstva počinju naglo da se gube kada dete napuni 7 godina.
Patricija Bauer i Marin Larkina, sprovele su studiju na temu „pamćenja iz detinjstva“ , u kojoj su zamolile trogodišnjake da razgovaraju sa svojim majkama o šest prošlih događaja iz njihovih života.
Zatim su, nekoliko godina kasnije, od njih tražili da se sete tih događaja. Istraživači su otkrili da su se deca u dobi od 5 do 7 godina sećala više od 60 % događaja, dok su deca u dobi od 8 i 9 godina zapamtila manje od 40%.
Ova sećanja nisu zauvek izgubljena. Smatra se da svesno pamćenje počinje da se razvija od treće godine, ali pre toga, postoji senzorno-emocionalno iskustvo koje može da oživi kasnije u životu, kada se dese slični događaji i se pojave senzorni okidači.
Odličan primer senzornog sećanja može biti određeni miris(najefikasniji od svih čula), koji mnogo godina kasnije, može da stvori sliku ili osećaj prisustva naše majke.
Blajt predlaže da pomognete svojoj deci da pristupe svojim ranim sećanjima, to možete da uradite tako što ćete razgovarati sa njima o stvarima koje su se desile ili im možete pokazati porodične fotografije.
– Odlično je kada roditelji naprave album ili knjigu sećanja, na detetove prve trenutke i rane godine. Tako deca kada razviju svesno pamćenje i govor, mogu ponovo preživljavaju te momente i da ih duže zadrže u sećanju – smatra Blajt.
Zašto bi uvek trebalo da stvarate uspomene sa svojom decom?
Infantilna amnezija nije razlog da ne slavite prvi rođendan svog deteta ili da svoje dvogodišnje dete ne odvedete u bioskop. I dalje je veoma važno da radite stvari sa svojom malom decom, iako ih se oni neće sećati kad malo porastu.
– Deljenje iskustva vas povezuje sa detetom i pomaže mu da upozna svet oko sebe. Dete se možda ne seća određene posete zoo vrtu, ali sigurno će se setiti šta je zoo vrt i imena određenih životinja – istakla je doktorka Elvard.
Mala deca imaju razvijene druge oblike pamćenja koji ne uključuju hipotalamus, a igraju značajnu ulogu u dečjem razvoju od trenutka kada se vaše dete rodi.
– Sećanje je uključeno u učenje veština poput sedenja ili držanja kašike. Novorođenčad u prvoj godini svog života nauče mnogo stvari i sposobni su da se sete svojih veština – smatra doktorka Elvard.
(novosti.rs/pixabay)
‘Više nikada neću moći…’ najčešća rečenica koju možemo čuti od žene koja je postala mama prvi put. Pogledajte u šta sve majke zaista poveruju, iako to apsolutno njije tačno.
1. Nikada više neću spavati noću
Fizički bi bilo nemoguće da bilo koja mama zauvek ima loš san. Imajte uvek na umu da je ovo samo faza. Vaše dete će početi da spava tokom noći. I vi ćete. Doći će dan kada ćete prespavati noć i probuditi se sveži.
2. Neću više putovati ni raditi neke zabavne stvari
I mame su ljudi. Da, neko vreme ćete ipak morati da budete bliže svojoj kući, ali doći će vreme kada ćete ponovo imati vremena za sebe. Izlazićete sa prijateljima, ići ćete na putovanja i imati raznorane avanture. Bićete opet ono što jeste.
3. Telo mi je uništeno
Okej, vaše telo izgleda zaista loše, lice su progutali tamni podočnjaci i ne možete da zamislite normalno sedanje na stolicu. Bićete začuđeni kada primetite koliko je telo u stanju da se menja da napravi bebu, ali u isto vreme i da se tako vrati u svoje staro stanje. Možda neće biti identično kao pre bebe, ali će biti prilično slično. Samo dajte sebi vremena.
4. Nikada više nećemo biti sami suprug i ja
Deca ne okupiraju samo kuću, već i spavaću sobu. Ali, znate šta – ovo je samo privremeno. Vremenom će se deca smestiti u svoj prostor. Spavaće i odlaziće u jednom periodu i u školu. Ne odustajtajte od romantike sa suprugom još uvek.
5. Nikada neću skinuti ovu odeću i izaći iz kuće
Sa prvom bebom, zaista imate osećaj kako ste uvek u nekoj staroj i isprljanoj odeći. U jednom trenutku u bliskoj budućnosti ćete se srediti, našminkati i izgledati savršeno. Verujte nam na reč!
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ Prva.rs