Endokrinološkinja dr Snežana Polovina rekla je da je svaki drugi građanin Srbije ili predgojazan ili gojazan, dok teži oblik gojaznosti ima preko 21 odsto, odnosno svaki peti građanin.
Ona je u izjavi za Tanjug navela da gojaznost danas poprima oblik pandemije, imajući u vidu da je zahvatila više kontinenata, te da, nažalost, ni Srbija ne zaostaje za tim podacima.
“Gojaznost je ozbiljna bolest koja je uzročnik mnogih drugih bolesti koje skraćuju životni vek, smanjuju kvalitet života i dovode do visokog stepena invalidnosti. Svaki peti građanin je u tom smislu ugrožen, jer je gojazan”, upozorila je ona.
Dr Polovina ističe da ih posebno zabrinjava značajan porast broja dece koja imaju problem sa gojaznošću.
“Više je taj problem zastupljen kod dečaka, nego kod devojčica. Poznato je da je gojaznost u drugoj godini života predznak da će ta osoba biti gojazna i posle 35. godine života. To su sve osobe koje su u riziku od svih drugih bolesti do kojih gojaznost dovodi”, navela je ona.
Uzrok za porast gojaznosti dr Polovina vidi u raznim faktorima, između ostalog savremenog načina života, manjka fizičke aktivnosti i nezdrave ishrane.
“Najmanje je zastupljena genetika kao razlog gojaznosti. Ima tu mnogo materija koje mi unosimo u organizam, svesno ili nesvesno, a koje utiču na naš endokrini sistem, a unosimo ih kroz hranu, vodu i različite kozmetičke preparate. Ali, prevashodno, unos kalorične hrane i nedovoljno kretanja”, rekla je ona.
Kaže da je problem sa gojaznošću najzastupljeniji od perioda adolescencije pa do rane starosti.
“To je radno sposobno stanovništvo koje zbog predgojaznosti izostaje sa posla i produktivnost je manja. Često se javlja depresija, jer ako su skinuli težinu, pa vratili misle da su neuspešni i onda ta depresija vodi ka gubitku volje za kretanje, za zdravim načinom ishrane”, rekla je ona.