Jedan od oblika turizma koji je itekako uzeo zalet pre nego što je pandemija zatvorila granice je duhovni, ili preciznije rečeno, psihodelični turizam.
Povlačenja u prirodu koje uključuje uzimanje šarolikih supstanci kako bi se izlečili od psihičkih i fizičkih bolesti, proširila svest, povezati se sa precima ili osloboditi od ega postala su sve traženija, a od same destinacije važnije je unutrašnje putovanje.
Letovališta u kojima se ritualno uzima ayahuasca, snažan halucinogeni napitak amazonskih plemena sve su popularnija mesta za odmor od realnosti.
Na Jamajci se i među turističkim brošurama nalaze ponude za povlačenje uz 5-MEO-DMT ili “božji molekul” koji se dobija iz tela retke vrste žabe krastače, Bufo Alvarius.
Reklamira se kao najjači enteogen (supstanca koja izaziva božansko ili mistično prosvijetljenje), a uzima se uz pripremu i nadzor pripremljenih vodiča. U raznim ponudama širom sveta su i nešto blaže čarobne pečurke tako da svako može da pronađe nešto za sebe ako to poželi.
U videima koji neumorno niču na društvenim mrežama sve više ljudi progovara o svojim iskustvima; i dok su se neki oslobodili ega na putovanju u središte sebe i spoznali autentičnost ili čudesno izlečili, drugi se nikada i nisu do kraja vratili jer ih kao uspomene na jedinstveno iskustvo vežu paranoje, anksioznosti i ozbiljniji psihički problemi.
Moderni psihodelični turizam s pravom može da se nazove “problematičnim”.
Iako su zapadnjaci vekovima odlazili plemenskim zajednicama u potrazi za širenjem svesti, to se činilo s više poštovanja, znanja i strpljenja.
Danas nije neuobičajeno da bogati dvadesetogodišnjaci smatraju kako ih iskustvo s ayahuascom čini kompetentnima da se nazovu šamanima i odlučeda svoje iskustvo prenesu svima koje to zanima, bez potrebnog znanja. Onima koji se odluče na psihodelični turizam savetuje se prethodno dobro istraživanje plana i programa na koji se prijavljuju, kao i ljude koji stoje iza aranžmana.
Foto: Pixabay
Izvor: PRessSerbia/ punkufer.hr
Dodajte komentar