Sve o razvoju govora i jezika kod dece…

Da li postoje razvojne forme u progovaranju, koje su najčešće zablude u razvoju govora i kako roditelji mogu da pomognu detetu, otkriva logoped dr Nataša Čabarkapa.

Da li postoje razvojne norme pri progovaranju?

Kada govorimo o govorno-jezičkom razvoju istina je da postoje norme u razvoju: faza gukanja koja počinje između drugog i trećeg meseca, faza brbljanja od petog do šestog meseca, fazu slogovnog govora možemo očekivati oko devetog meseca kada dete udvaja slogove (ma-ma, ta-ta, ba-ba) i gde se nazire začetak buduće reči. Oko dvanaestog meseca se
očekuje- pojava prve funkcionalne reči.

Kako uočiti eventualne probleme u razvoju govora?

– U prvih 12 meseci majka je ta osoba koja provodi najviše vremena sa bebom (doji je, presvlači, igra se sa njom, kupa je). Takođe, u prvih godinu dana beba ide na redovne kontrole kod pedijatra koji je druga karika, pored majke, u prepoznavanju problema kod deteta.

Šta bi sve trebalo pratiti u prvoj godini deteta?

-Rani psihomotorni razvoj podrazumeva: da li beba puzi, da li pokušava da se okrene, podigne glavicu, odigne na rukice, pokušava da se podigne na noge, kada počinje da sedi, kada prohoda. Kašnjenje bilo koje od ovih faza je znak kašnjenja u psihomotornom razvoju deteta.

Šta je to pokazni gest i zbog čega je on važan?

Kada govorimo o pokaznom gestu, za njega kažemo da je preteča govora. Gestovi se kod dece javljaju pre pojave prvih reči i podrazumevaju pokrete telom kojima se prenose određene poruke. Uobičajno se javljaju između 10. i 12. meseca. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezani su za finu motoriku, vizuomotornu kordinaciju i vizuelnu pažnju.

Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest, neophodno je da se mišići šake diferenciraju tako da dete može voljno da pokreće, odnosno ispravi kažiprst ili pokazni gest. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega koristi reči da izrazi svoju potrebu.

Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Dete će prstom pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu. Dobro razvijena motorika omogućava detetu, između ostalog, i izvršenje naloga, što je dobar znak razumevanja govora.

Kada detetu date nalog: pokaži gde je tvoje oko. Ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali razvijen i pokazni gest kojim će to sve pokazivati.

Koje su najčešće zablude u razvoju govora kod dece?

Zabluda je da će se govor razviti sam. Govor je razvoj i za njegov razvoj je potreban sagovornik, a to su roditelji i detetovo okruženje. Ukoliko nije dovoljno verbalno stimulisano dete neće progovoriti na vreme.

Takođe, postoji mnogo nedoumica u vezi sa odlaskom kod logopeda (često roditelji čuju da je “još rano” za to). Međutim, poslednji trenutak je 18. mesec jer postoje govorno-jezičke norme koje prate razvoj deteta. Izostanak bilo koje faze je kašnjenje u detetovom govornom razvoju.

Zabluda je kada roditelji postavljaju sami dijagnozu svom detetu, pa kažu malo je, ima vremena, tvrdo je na jeziku i ja sam kao mali kasnije progovorio itd. Dragi roditelji, ne postoji čarobni štapić za razvoj govora. Govor se razvija učenjem, usvajanjem i razumevanjem.

Kada govorimo šta radi logoped, mnogi misle da on radi samo na korekciji glasova. To nije tačno. Logoped je stručnjak koji procenjuje razvoj govora i jezika, dijagnostikuje poremećaje, pravi metodološki strukturisan logopedski tretman i pristup detetu, a u cilju rešavanja problema koje dete ima.

Kako roditelji mogu da potpomognu razvoj govora kod deteta?

Kada govorimo o upotrebi moderne tehnologije i gledanju stranih crtanih filmova, zabluda je da će se govor razviti pored njih. Uslovi za razvoj govora ne nalaze se samo u samom detetu već i u govornoj i emocionalnoj klimi, tj. porodici gde dete živi i u podsticaju koji dete dobija od njih i sredine u kojoj živi.

Šta to znači?

Roditelj i porodica moraju da obezbede komunikaciju i igru sa detetom. Dete sve uči imitacijiom, pa i govor. Model za imitaciju su mama, tata i ostali članovi porodice ili vaspitači u vrtiću.

Današnji brz tempo življenja i jurnjava za poslom je dovela do toga da roditelji nemaju dovoljno vremena za svoju decu i bavljenje njima. Pa još jedna od zabluda je da će dete imati bolji apetit uz TV ili telefon. Previše vizuelne stimulacije neće doprineti da dete razvije govor već samo opsednutost i hipnotisanost ekranom i slikom koja je na njemu.

Zabluda je da dete mora da ima puno igračaka. Naravno da ne. Deca se od malena uče vrednostima. Ukoliko im se na samom početku njihovog razvoja da mnogo u kasnijem periodu neće znati da razumeju kada im kažete nemam, nisam dobio platu, kupićemo drugi put. Isto tako, ukoliko im date puno igračaka one za njega neće imati značaj i brzo će se zasititi i prelaziti sa jedne na drugu tako da se igra neće razviti.

Jedno od pitanja koja roditelji često postavljaju je i “da li dete treba da jede pasiranu hranu do druge, treće ili četvrte godine? Detetu za razvoj oralne praksije, govora i glasova su potrebni zubi, pokretljivost jezika, gornje i donje vilice. Zato je potrebno da dete na vreme počne da žvaće i da koristi akt gutanja koji je, takođe, potreban za regulaciju salivacije.

Početak logopedskog tretmana znači kontinuitet i on se ne završava sa detetovim progovaranjem. Mnogi roditelji kada dete progovori prestaju sa tretmanima kod logopeda što je velika greška jer ukoliko prođe kritični period za razvoj i napredak to je nenadoknadivo.

Kada govorimo o izazovima u razvoju govora, jedan od njih je biti svestan da dete ima problem i obratiti se stručnjaku za pomoć. Izazov je odrastati, baviti se svojim detetom, biti strpljiv, čekati njegov napredak. Takođe, veliki izazov je i škola jer ukoliko ne rešite problem koji vaše dete ima i sa tim problemom uđe u školski sistem onda je problem mnogo veći i u nekim slučajevima nerešiv.

I na kraju, dragi roditelji, treba znati istinu o razvoju govora, ne živeti u zabludi da će se sam razviti i suočiti se sa svim izazovima u odrastanju i rešavanju problema koje dete ima.

Savet je vreme, strpljenje i zrelost. Vreme da dete progovori, strpljenje roditelja da istraju do kraja i zrelost deteta da govor dobije svoju funkcionalnost.

(yumama)