Pevačica Vanja Mijatović 2013. doživela je tešku saobraćajnu nezgodu, a sada se prisetila agonije kroz koju je prošla, što ju je dovelo do suza.
– Apsolutno, vodim normalan život, zahvalna sam Bogu na tome jer sam ponovo na nogama. Tada su doktori rekli da sam ne daj Bože mogla da ostanem vrlo lako nepokretna. To je nešto što je bilo teško svariti, ali s druge strane, kao da mi je dat novi život i totalno drugačije posmatram život sada i pre tog udesa. Bila sam onemogućena da sedim, nisam mogla da ustanem iz kreveta prvih pet nedelje, nakon toga sam korak po korak učila ponovo da hodam. Šest meseci jednog upornog vežbanja da se vratim u onaj život koji sam imala pre toga, samo bolji – rekla je Vanja, te je otkrila i da nije bila skroz svesna momenta šta se desilo:
Nisam bila potpuno svesna, svesna sam bila prvog udarca. Sećam se da sam se zaklonila, pa je bio izuzetno jak udarac u sedište. Kada se zaustavio auto i kada su me kolege pitale: „Jesi li dobro?“, ja sam rekla: „Dobro sam, samo me uspravite“, jer nisam mogla sama. Pošto sam imala pneumotoraks i pošto mi je ključna kost bila polomljena dva puta i pršljenovi, malo je bila i panika uključena u sve to, sećam se ta dva momenta. Ja mislim da sam bila svesna, mislim da nisam pala u nesvest, zato što mi je Ana Sević rekla da sam vrištala sve vreme, ali je moj mozak izbrisao to. Bilo mi je lakše kada je hitna došla, tu je bila jedna gospođa koja je u trenutku dok sam ja sedela u autu, bila je sve vreme uz mene. U mom slučaju je bilo potrebno mirovanje, bez ikakvog pokreta, dok sam ležala, u krevetu sam radila vežbe za mišiće, jer su donekle atrofirali i da ne bi atrofirali…Nije mi bilo svaki dan – rekla je pevačica, te je na Katarinino pitanje šta je najteže, da li to što je sve boli a mora da vežba ili to što gleda sebe ili druge koji gledaju nju, istakla je:
– Ja sam druge uglavnom tešila. Kukam kada je stvarno neki problem. Ja kada pogledam slike iz šok sobe, ja sam nasmejana i pokazujem da je sve okej. Najviše mi je značila podrška mojih roditelja, moje bake koja je tada bila živa i mog brata. Najteži momenat je bio kada je hteo da se vrati iz Amerike, nisam mu dala jer je bio u procesu vađenja vize, a ako izađe iz procesa sve se gubi. Rekla sam mu da dođe kada završi sve to, on mi je tada iskomponovao jednu lepu pesmu, taj klip postoji i dan-danas. On je danas uspešan čovek koji se bavi filmskom muzikom u Los Anđelesu…Nisam tražila pomoć psihologa, bila sam toliko jaka, samu sam sebe impresionirala, verovatno me je posle toga anksioznost zadesila – rekla je Vanja.
Vanja je ovom prilikom progovorila i o borbi sa anksioznosti koju je imala.
Ja sam imala neugodnosti, da ne kažem baš napade panike pred kamerama usred emisije. Vrlo je teško to, u tom trenutku, niste ni skoncentrisani na emisiju, a treba da kažete nešto pametno, je l’ da?! Borila sam se sama i želim da kažem da ljudi mogu da se izbore sami, svako je drugačiji i rešavaće problem na drugačiji način. Išla sam kod svih mogućih doktora, sve sam isproveravala, volela sam sve da znam i onda sam rekla sebi: „Sigurno doktor bolje zna od tebe, ako je rekao da si dobro, znači da si zdrava“ – rekla je Vanja.
Reporterka je za sam kraj upitala Vanju koju poruku ima za sve koji sada prolaze kroz sličnu ili istu situaciju kroz koju je prošla i pevačica, što je nju dovelo do suza.
– Iskreno, kada je mentalno čovek jak, niko mu ništa ne može. To je najteže. Znači vera, ja sam verovala i sa osmehom na licu prihvatila da ću biti jednog dana ono što sam bila, da ću ponovo putovati, da ću ponovo pevati…Da je sreće da ljudi mogu da se opamete na nekim sitnijim stvarima, ali izgleda da je meni trebala tolika lekcija. Ne hulite na Boga, budite zadovoljlni i srećni što imate ruke i noge, što mogu da operem zube i što ću nogama da siđem dole. Svaki put kada uzmem da se kupam, ja se zahvalim Bogu što mogu da se okupam. To je sreća! Ne trebaju nama skupe stvari, ali volela bih da ljudi nauče da žive da budu srećni sa majkom, prijateljicom, što imaju psa, što hodaju, vide, čuju, to su fenomenalne stvari. To sam ja naučila tog trenutka, a bila sam bahata. Ne bahata prema nekome, nikada mi nije bilo dosta i nikada nisam bila dobra sebi, ali mi je onda rečeno: „Sad ćeš da vidiš da je dosta“. Ne znam kako me nije bilo sramota da se požalim, ali nisam bila svesna upravo ovoga što pričam, onoga što imam i šta je prava sreća – rekla je pevačica u „Premijeri-Vikend specijal“.
