Dalila Dragojević i Filip Car završili su u izolaciji gde su se posvađali nekoliko puta.

– Boli me k*rac za njega i tebe. Ja da čekam ko on i ti… Odmah noga… – pričao je Car.

– Mene nikad ne možeš da uvrediš! – odbrusila je Dalila.

– Sa mnom ne možeš da se zaj*bavaš – nastavio je Car.

– Što si ljut? Jesi izigran? – pitala je Dragojevićka.

– Jesam. Sa mnom ne možete tako, ako ja krenem, biće suza. Ko god da je hteo, bio je moja žrtva. Sad ćete da vidite, lepo ti govorim danima, nemoj neke stvari. Mene više ne možeš da obmanjuješ. Meni pričaš jedno, onda za tri minuta totalno drugi stav – govorio je Filip.

– Ja u tebe treba da budem sigurna, a ti mi upravo pričaš ono što mi svi pričaju – istakla je Dalila.

– Ti kažeš jedno, radiš drugo, ja sam svoje pokazao – pričao je Car.

– Pokaži na delima – rekla mu je Dragojevićka.

– Ništa ne radim, samo tebe vidim ovde – odbrusio je Filip.

– Pričaj sa mnom normalno, teško mi je, ja sam žensko – rekla je Dalila.

– Sa njim si pričala 3 sata… Odluči neke stvari… Opet si nešto maslala, ostavljala prostora. Na moje oči si rekla – zamerio je Car.

– Ja ću otići odavde, rekla sam i Dejanu – zapretila je Dragojevićka.

– Idite, idi… Nemojte da me zezate. Znam šta će biti. Doći će neko, reći nešto pogrešno, izaći ću odavde. Niste svesni moje ludosti – poručio je Filip.

– Ti moraš da odlučiš neke stvari. Nikoga ne zaluđuj. Ne znaš šta pričaš, šta radiš. I onda kad ti neko to kaže, ti braniš samu sebe od svojih gluposti. Zamisli kako je meni kad posmatram to sa strane. Ne znam više koji ti je k*rac. Sa tobom ne znam šta nosi jutro, a šta veče. A ti sa mnom znaš, ali nepoverljiva si. Ti stalno jedno, pa drugo, pa treće. Krenula si supu da kuvaš, prešla preko pasulja, na kraju si riblju čorbu. Nemoj da me obmanjuješ. daj da se maknemo i on i ja od tebe. Sredi sebe, dođi kad si slobdona žena. Ti si stavila tačku i onda njemu zameraš nešto… Da li je prebacio ruku sa Sandrom, a ti i ja zagrljeni spavamo… Ne sviđa mi se to… Ti hoćeš da radiš šta hoćeš, a njega da držiš na vatrici. I dalje nisi načisto. Da li me slušaš? Dalila? Dalila? – govorio je Car.

Car se iznervirao što ga Dalila ne sluša, pa je odlučio da napusti krevet.

– Sad sam ti rekao, neću više ništa da ti pričam… Okreneš mi leđa, plačeš, ja ti pričam, ti me ne slušaš, ja ispadnem budala. Reševajte svoje probleme, samo bez mene – pobesneo je Filip.

Dalila je sve vreme plakala, a Car se ušuškao pored nje i pokušao da je uteši ispod pokrivača.

– Okreni se samo sekundu. Okreni se samo sekundu, okreni se… – govorio je Filip.

– Nema šta mi se ne dešava, a ti hoćeš da napravim još veći problem – rekla je kroz suze Dalila.