Gastro turizam uvek je podrazumevao zajedničko iskustvo, susrete istomišljenika ili lomljenje hleba sa lokalnim stanovnicima na trpezi. Poput većeg dela turističke industrije, i gastro sektor je pod velikim uticajem krize. Hrana je važan dio kulturnog nasleđa, a destinacije održava živopisnim i autentičnim.
Kako će pandemija preoblikovati kulinarski krajolik uz norme socijalnog distanciranja i stroži fokus na zdravlje i higijenu? TravelMole je razgovarao sa Erikom Volfom, izvršnim direktorom asocijacije World Food Travel Association na ovu temu. Intervju vam prenosimo u celosti u nastavku…
Kako vidite budućnost nezavisnih prodavača ulične hrane? Naročito u zemljama gde su pravila higijene hrane već slaba. Mogu li preživeti i trebaju li dobiti podršku lokalne uprave?
Erik: Vidim dva scenarija – kratkoročni i dugoročni. Dugoročno, posao vidim da će na kraju opstati i to u svom klasičnom obliku. Što nas čeka tek u nekoj bliskoj budućnosti. Sada, stvari će biti teške. Prodavci ulične hrane i pijaca moraće da se pridržavaju propisa koji se postavljaju u njihovim zemljama. Preduzeća će u početku trpeti zbog nedostatka jasne komunikacije o pravilima za prodavce. Takođe očekujemo da bi mnogi dobavljači mogli jednostavno zanemariti pravila. Vidimo i da kulturne norme utiču na poštovanje pravila. Na primer, u severnoj Evropi, SAD, Kanadi i Australiji, očekujemo da ćemo videti znatno više usaglašenosti – blizu 100%. U drugim zemljama teško je pretpostaviti šta će biti.
Mogu li ulične ture sa hranom i dalje biti masovno, društveno iskustvo? Da li će male grupne ture i dalje biti dobrodošle na noćnim pijacama i u prepunim centrima?
Erik: Da, moguće je sve to sprovesti. Očigledno je da će zaštita igrati bitnu ulogu. Možda će biti potrebno nositi maske, što će uticati na celokupno iskustvo. Očekujemo da će maksimalni broj gostiju biti ograničen – na 4 ili 6 po odlasku. Privatne ture bi takođe mogle biti dobre (gde se svi učesnici već poznaju kao porodica ili prijatelji.) Mislim da je daleko bolje pitanje – hoće li noćne pijace i dalje biti prepune ili će kapacitet biti kontrolisan?
Gastro turizam: Koja je budućnost švedskog stola?
Da li će se tradicionalno iskustvo švedskog stola za sve ikada vratiti? Ako je odgovor potvrdan, kako će se razlikovati?
Erik: Kratkoročno ne vidimo povratak švedskog stola. Njihova zamena moraće biti usluga za stolom. Na mestima kao što su čekaonice aerodroma, videćete unapred zapakovanu i zapečaćenu hranu, slično onome što sada rade mnoge avio-kompanije. Turkish Airlines nudi putnicima biznis klase „kutiju za jelo“. U pitanju je užasna ponuda za sve one koji su navikli na uslugu biznis klase. Međutim, to je jedina opcija koja se trenutno nudi.
Catering sastanci i događaji: kako će se prilagoditi hoteli i konferencijski centri?
Erik: Sjajno pitanje. Lokalni propisi igraće veliku ulogu. Možda ćete videti da se nudi unapred neka od upakovanih namirnica. To bi moglo da znači da vas unutra neće zateći kroasan ili neko drugo pecivo. Mnoga mesta već nude uslugu konobara, koji nose rukavice i maske. Rukavice nisu retkost u ugostiteljstvu. Na primer, taksisti u Koreji i Japanu nose rukavice i to im se ne čini čudno, mada to zapadnjacima može izgledati formalnije. Nadam se da će mesta obezbediti rukavice koje se mogu prati, a ne plastične, jer će prelazak na plastiku samo doprineti ionako gigantskom problemu plastičnog otpada u svetu. Postoji i linija razmišljanja da rukavice zaista ne pomažu, jer ljudi ionako dodiruju lice, te da treba koristiti samo alkoholni gel.
(travelmagazine/pixabay)
Dodajte komentar