Booking.com
News Društvo

Stručnjaci oktivaju: Deca se roditeljima ne poveravaju iz straha da im se ne oduzme telefon!

Nevena Ruzic

U današnjem digitalnom dobu, pitanje sigurnosti dece na internetu postaje sve urgentnije i kompleksnije. Poslednjih godina, zabrinutost zbog uticaja društvenih mreža i aplikacija na mlade postala je centralna tema mnogih javnih rasprava i političkih inicijativa širom sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama, poslanici na Floridi aktivno zagovaraju zabranu pristupa društvenim mrežama osobama mlađim od 16 godina, dok je Evropska komisija pokrenula istragu protiv popularne aplikacije TikTok, zbog zabrinutosti u vezi sa zaštitom podataka i potencijalnim štetnim uticajem na mlade korisnike.


Sve veći broj incidenata i studija koje istražuju rizike po zdravlje i bezbednost dece na internetu naveli su nas da se zapitamo: Da li smo zaista svesni svih opasnosti koje vrebaju naše najmlađe na globalnoj mreži? I, još važnije, da li su zakonske zabrane jedini ili čak optimalni odgovor na ove izazove?

U emisiji “Uranak” na televiziji K1, razgovaramo sa IT stručnjakom, Nevenom Ružić, Emina Beković iz Nacionalnog call centa za bezbednost dece na internetu, Bojanom Stanković, direktorkom Fondacije za bezbednost na internetu.

Nevena Ružić objašnjava privatnost, vrednosti i bezbednost podataka na društvenim mrežama

– Kao neko ko se bavi privatnošću, možda zabrana nije najadekvatniji način. Često pričamo o obradi podataka, zaštiti bezbednosti i često polazimo od toga koji su rizici, ali mislim da treba objasniti koje su vrednosti. Društvene mreže, između ostalog, mogu biti i korisne. Ako nismo koristili internet da saznamo nešto novo, mi ga zapravo ne znamo koristiti”, kaže Nevena i dodaje da je korišćenje društvenih mreža povezano i sa uzrastom: “Najviše je povezano sa uzrastom zbog shvatanja i širine informacija kojima je dete izloženo”, kaže Nevena Ružić i dodaje da su zakoni nužno povezani sa decom – kaže IT stručnjak i dodaje:

– Treba imati u vidu da je u pitanju kompanija koja je u kineskom vlasništvu i da je reč o bezbednosti tih podataka. To je slično kao što je EU imala u odnosu na Fejsbuk i druge društvene platforme koje su dolazile iz SAD-a, zbog tretmana koje podaci o ličnosti imaju. To je različit tretman prava, to nije ljudsko pravo kao što je u Evropi, pravo potrošača u Americi ili neki drugi oblik prava koje postoji u Kini. To je jedan od razloga. Što se tiče TikToka i drugih društvenih mreža, u Evropi već odavno postoje određene zabrane koje nisu na nivou zakona, već na nivou odluka državnih organa. TikTok, kojem su izložene mlade generacije, nije bezbedan zbog protoka podataka. Bilo je i nekoliko sudskih postupaka, upravo zbog curenja tih podataka.

Takođe, napominje da na internetu mogu da se nađu i mnoge korisne stvari

– Na internetu, pa i na društvenim mrežama, možete naći korisne informacije. Možete učiti nove jezike, fiziku, hemiju. To je alat, ali kako ćemo mi koristiti taj alat, zavisiće od različitih predispozicija, obrazovanja i vaspitanja koje steknemo kod kuće. Da li nam privlače klipovi o nebezbednoj vožnji koje korisnici postavljaju na društvenim mrežama i kako ćemo reagovati kao društvo na te klipove? Da li ćemo ih gledati s zabavom ili osudom? Prema zakonima o zaštiti podataka o ličnosti, deca kod nas mogu dati pristanak da budu na društvenim mrežama od 15 godina. Naš zakonodavac je smatrao da, ako dete može stupiti u radni odnos, može doneti odluku o tome koje slike će deliti. Da li znate dete koje nije napunilo 15 godina, a nema nijednu društvenu mrežu? Često lažiraju godine, što je naše olako shvatanje odgovornosti. Između ostalog, i kupovina telefona je na ugovor s roditeljima, ne dete je u pitanju. Roditelji treba da razumeju odgovornost kojoj izlažu dete i šta očekuju od njega, i da li mogu očekivati nešto ako sami ne demonstriraju odgovorno ponašanje. Sada često vidimo da su deci u kolicima dati takvi uređaji, na ulici, u tržnim centrima, restoranima – dodaje i komentariše izjavu direktora Tik Toka, da njegovo dete ne sme da ima instaliranu ovu aplikaciju: 

– Ne samo direktor TikToka, već kada istražujete sve pojedince koji su bili uključeni u razvoj interneta i društvenih mreža, to je prepuno roditelja koji deci nisu dali telefon u ruke do sedme godine, i kada vidite u kakve vrtiće idu, to su ustanove koje ne koriste digitalne uređaje. Sa druge strane, nije reč o zabrani ili neograničenoj upotrebi, pa čak ni o zloupotrebi. Društvena mreža može da zabavi, edukuje i informiše. Jedno istraživanje je pokazalo da deca u Srbiji koriste internet samo za zabavu, a verujem da to isto rade i roditelji. Ideja interneta uopšte nije bila u tome – kazala je Nevena Ružić.

Novi zakon i uloga roditelja u zaštiti dece na internetu

– Za par dana, odnosno prvog marta, stupa na snagu u državi Juti primena ovog zakona koji je pre godinu dana usvojen i donet. Radi se o tome da se odgovornost prebacuje na teret privatnih kompanija koje su vlasnici društvenih mreža. One moraju da pronađu mehanizme ulaganja u funkcije gde dete mora da ispunjava određene kvalifikacije da bi bilo na društvenoj mreži, gde će se proveravati uzrast tog deteta. Ono što je karakteristično za ovaj zakon jeste to što deca mlađa od 18 godina neće smeti, biće im blokiran nalog ukoliko su na društvenoj mreži od pola jedanaest uveče do pola osam ujutru. Roditelji će imati pristup nalogu kako bi pročitali poruke deteta i videli šta oni objavljuju, i verifikacija mora biti dokazana određenim podacima i ličnim dokumentima. To su sve mehanizmi koje moraju privatne kompanije da razvijaju kako bi učinile dostupnim, jer je odgovornost na njima. To jeste jedan proces, ali i nadanje da države i vlada brinu o pravima deteta kako bi se sprečile zloupotrebe, jer je primećena povećana depresija, anksioznost i ideje o samoubistvu kod dece zbog prekomerne upotrebe društvenih mreža –  kaže Emina Beković i dodaje:

– Pristup internetu znači pristup jednom svetu koji je nepredvidiv. Ležerni odnos prema internetu može dovesti do traumatičnih posledica, zbog čega je bitno da ne dođemo u te situacije ili ako dođemo, da znamo kome da se obratimo i koje su mere zaštite i kako ćemo reagovati, a to je rezultat informisanosti i edukacije, jer je ona najbolji način prevencije. Jako je bitno da roditelji započnu edukaciju od začeća deteta, jer imamo mnogo posledica na zdravlje male dece. Svedoci smo da deca sa dve ili dve i po godine imaju problema sa govorom zbog izloženosti medijima i ekranima. Moramo edukovati majke da nije poenta doneti bebu kući i upaliti joj baby kanal. Dete treba da uči govor od majke kako ne bi došlo do faze kada postaje zavisno ili ima probleme sa poremećajem pažnje. Mi smo detetovi prvi učitelji i moramo biti informisani – kazala je i napominje da deca nemaju svest o tome koje opasnosti vrebaju sa društvenih mreža: 

– Roditelji nemaju svest o opasnostima koje vrebaju, i kada to primete, nažalost, obično bude kasno. Nije reč samo o poremećaju pažnje; tu je i jako puno zloupotrebe. Devedeset posto kriminala se prenosi preko interneta, tu je i dečja pornografija, pedofilija, onlajn seksualno zlostavljanje, gde dete nije emocionalno zrelo da prepozna sve te rizike i manipulacije. Svedoci smo da deca ponekad ne prepoznaju tu vrstu manipulacije, a roditelji su preopterećeni; postoji taj jaz – deca su veštija, ali nisu digitalno pismena. Koliko god mi kao roditelji imali neku vrstu averzije prema društvenim mrežama, ja sam tamo zbog deteta, i kada dođe do policije i nas, šteta je već napravljena. Nije poenta zabraniti detetu telefon ili laptop, ali je bitno da roditelj zna koje su mere zaštite i da pripremi dete kada mu već kupuje mobilni telefon. Mora ga naučiti kako da ga koristi. Postoje filteri, aplikacije, a provajder je u obavezi da ponudi roditeljsku kontrolu. Postoje mehanizmi, samo je pitanje da li je roditelj posvećen i svestan.
Emina Bekovic
Emina kaže da se deca ne poveravaju roditeljima iz straha da im se ne oduzme telefon

– Roditelji su na petom mestu kome se deca povere, na prvom mestu su nastavnici. Tu roditelji trebaju da se zapitaju gde su pogrešili, šta grešimo. Treba da razvijemo taj odnos, jer svako može da pogreši, niko nije bezbedan, pa i nama može da se dogodi, ali je bitno, da znam mehanizme zaštite, kome da se obratim i kako da rešim. Dete, pogotovu u tom adolescentnom dobu, uvek misli da može samo da izađe iz te situacije, jer ima osećaj, stida, krivice, a jedan od razloga je strah da mu se ne oduzme mobilni telefon i oduzme internet, zbog toga neće da se povere roditeljima. Nije poenta zabraniti detetu telefon ili laptop, ali je bitno da roditelj zna koje su mere zaštite i da pripremi dete kada mu već kupuje mobilni telefon. Mora ga naučiti kako da ga koristi. Postoje filteri, aplikacije, a provajder je u obavezi da ponudi roditeljsku kontrolu. Postoje mehanizmi, samo je pitanje da li je roditelj posvećen i svestan.

Važnost razumevanja i praćenja online aktivnosti dece: Izgradnja odnosa poverenja i digitalna bezbednost

– Moramo biti upućeni u online aktivnosti svog deteta od prvog dana, graditi taj odnos, biti u toku koliko god da smo mi u neko drugo vreme rasli. Moramo graditi odnos poverenja sa detetom. Dete je digitalno vešto, moramo biti zainteresovani i promeniti komunikaciju sa našom decom. Zajedno sa decom treba da pregledamo profile koje prate. Postoji dosta filmića koji govore o tome kako prepoznati predatora, kako odgovoriti na ucenu ili pretnju; to su situacije o kojima ih učimo u svakodnevnom životu. Poenta je da mi ne možemo ukinuti internet, već naučiti dete kako da se ponaša u tom svetu i dati mu to povratno poverenje, kada mu se nešto desi – a svakome može da se desi – da to dete nije krivo i da prvo nama treba da se obrati”, zaključila je Emina Beković u emisiji “Uranak” na televiziji K1.
Bojana Stankovic
Bojana Stanković iz Fondacije za bezbednost dece na internetu kaže, da sve više dece do tri godine imaju problema sa razvojem govora zbog preteranog izlaganja ekranima

– Proteklih dve godine suočavamo se generalno kroz predškolske ustanove sa problemima kod dece od tri godine i njihovim nedostatkom razvoja govora; ne pričaju. Ako kasni govor, kasne i ostale važne sposobnosti koje se trebaju razvijati u tom uzrastu. To može biti signal roditeljima da je dete preterano izloženo ekranima. Kako to može uticati i koje posledice može ostaviti kod dece školskog uzrasta? Njima je najvažniji fokus i koncentracija, a prema poslednjim istraživanjima, svako treće dete ima problem sa poremećajem pažnje i koncentracije. Jedino rešenje je podizanje svesti kod roditelja kroz edukaciju, jer ne postoji lek ili terapija koja može da se primeni kada dođe do zavisnosti, pogotovo patološke zavisnosti, što znači da deca u proseku koriste ne samo TikTok, već i internet. Deca nemaju svest o tome koliko vremena provode na internetu, niti da internet obuhvata i prepisku na Viberu, Whatsappu, gledanje filmova, slušanje muzike. Kada sve to uzmemo u obzir, istraživanja koja kažu da deca u proseku provode šest do osam sati na internetu zaista su tačna – kaže i dodaje da mala deca oponašaju izazove koji mogu dovesti i do smrtnog ishoda: 

– Čak 45 posto dece je oponašalo izazove sa TikToka i povredilo se, a dobar broj dece je završio tragično oponašajući ih. Posebno je kritično za uzrast do 10-11 godina, gde deca nemaju svest o tome šta vide – naglašava. Bojana objašnjava i koji su prvi simptomi da je dete zavisno od interneta: 

– Ako je dete svakodnevno izloženo po nekoliko sati ispred bilo kakvog ekrana, zanemarujući školske i vanškolske aktivnosti, i ako se primeti promena u ponašanju, posebno agresivno ponašanje koje nastaje u situaciji kada mu se oduzme telefon, to je već vreme za intervenciju. Suština svih centara i fondacija je da se bavimo prevencijom, koja je bezbolnija i jeftinija, a to je jedino moguće kroz edukaciju – zaključila je Bojana Stanković u emisiji “Uranak” na televiziji K1.

PRessSerbia VIDEO NEDELJE: TEYA DORA – RAMONDA

Prijatelji sajta

omladinska zadruga indeks
BG ONLINE

Kalendar

април 2024.
П У С Ч П С Н
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930  

Odaberite vašu sledeću destinaciju



Booking.com

PRess Serbia