Većini nas poznat je osećaj kad se dobro najedemo, ali još želimo nešto slatko.
Sada je međunarodni istraživački tim predvođen Institutom Maks Plank za metabolička istraživanja u Kelnu otkrio zašto se to događa.
Prema njihovim nalazima, iste nervne ćelije u našem mozgu koje nam daju osećaj sitosti nakon obroka takođe nam izazivaju žudnju za slatkim.
U studiji su naučnici pod vođstvom Heninga Fenselaua ispitivali reakciju miševa na šećer otkrivši da miševi jedu slatko čak i kad su potpuno siti.
Skeniranje mozga pokazalo je da je za to odgovorna određena grupa neurona, piše tim u časopisu „Science“, u komu je objavio svoje istraživanje. Ovi takozvani POMC neuroni postaju aktivni čim telo apsorbuje hranu.
Kad su miševi siti i jedu slatkiše ovi neuroni ne samo da otpuštaju materije koje signaliziraju sitost već i opijat koji se prirodno proizvodi u telu, beta-endorfin.
Prema studiji, to izaziva osećaj nagrade koji tera životinje da pojedu još više šećera. Mehanizam je pokrenut u eksperimentima kada su životinje samo percipirale šećer, a da ga nisu ni jele.
Skeniranje mozga pokazalo je da ista regija mozga kod ljudi reaguje na šećer. Kao i kod miševa, mnogi receptori za opijate nalaze se u blizini neurona odgovornih za osećaj sitosti.
„Sa evolutivne tačke gledišta ovo ima smisla: šećer je redak u prirodi, ali brzo daje energiju“, kaže vođa studije Fenselau.
Mozak je programiran da stimuliše unos šećera kada on postane dostupan.
Rezultati bi mogli biti značajni za lečenje gojaznosti. Iako već postoje lekovi koji blokiraju opijatske receptore u mozgu, gubitak telesne težine postignut njima manji je nego injekcijama za suzbijanje apetita.
Fenselau kaže da bi kombinacija različitih terapija mogla biti korisna, ali upozorava da ovo još treba dalje istražiti.
Izvor: PressSerbia/Hina