Temperatura na Severnom polu 2. februara porasla je za više od 20 stepeni Celzijusa iznad proseka za ovo doba godine, prešavši prag za topljenje leda sa apsolutnom temperaturom od -1 stepen.
Ovo je saopšteno iz Službe Evropske unije za klimatske promene „Kopernikus“.
Naučnici su ocenili da je neobično blaga temperatura nastala zbog niskog pritiska vazduha iznad Islanda, koji usmerava snažan tok toplog vazduha ka Severnom polu, preneo je „Gardijan“.
Temperatura severno od Svalbarda u Norveškoj već je u subotu porasla na 18 stepeni iznad proseka za period od 1991. do 2020. godine, prema modelima merenja meteoroloških agencija u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, sa stvarnom temperaturom blizu tačke topljenja leda, od nula stepeni.
Do nedelje je temperaturna anomalija porasla na više od 20 stepeni Celzijusa.
„Ovo je bio veoma ekstreman događaj zimskog zagrevanja. Verovatno nije najekstremniji ikada primećen, ali je ipak na gornjoj ivici onoga što se može dogoditi na Arktiku“, rekao je naučnik sa Finskog meteorološkog instituta Mika Rantanen.
Rantanen je istakao da klimatolozi procenjuju globalne temperaturne vrednosti kroz analizu podataka sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica, ali da je u udaljenim regionima kao što je centralni Arktik, gde ima manje direktnih mesta za posmatranje, bilo „teško proceniti tačnu temperaturnu anomaliju“.
„Svi modeli koje sam video ukazuju na temperaturnu anomaliju od više od 20 stepeni Celzijusa. Rekao bih da je 20–30 stepeni Celzijusa red veličine“, kazao je Rantanen.
Naučnik iz Službe Evropske unije za klimatske promene „Kopernikus“ Žilijen Nikolas je ocenio da su neobično blage temperature tokom polarne zime produkt sistema niskog pritiska iznad Islanda, koji je usmeravao snažan tok toplog vazduha ka Severnom polu.
Dodao je da izuzetno topla voda u severoistočnom Atlantiku pojačava zagrevanje izazvano vetrom, koji donosi topao vazduh sa Islanda.
„Ova vrsta događaja je relativno retka, ali nismo u mogućnosti da procenimo njihovu učestalost bez dalje analize. Svesni smo da se sličan događaj desio u februaru 2018. godine“, rekao je Nikolas.
Klimatolog sa Univerziteta u Hamburgu Dirk Noc je rekao da posebnu zabrinutost izaziva temperatura koja raste iznad nule, jer otapa led.
„Očekujemo da će Arktički okean prvi put izgubiti ledeni pokrivač tokom leta u naredne dve decenije. Ovo će verovatno biti prvi pejzaž koji nestaje zbog ljudskih aktivnosti, što još jednom pokazuje koliko smo mi, ljudi, postali moćni u oblikovanju lica naše planete“, zaključio je Noc.
Izvor: PressSerbia/Tanjug