Šta je to loše sa palminim uljem? Ima ga u mnogobrojnim proizvodima, sapunima, šamponima, pastama za zube, vitaminskim pilulama, u gorivu. U benzinu, dizelu nalazi se biogorivo koje potiče od palminog ulja.
A ako želimo da zaštitimo eko sisteme moraćemo da odustanemo od sadnje i eksploatacije palminog ulja. Ali to nije ni malo lako.
Problem sa palminim uljem je što se zbog uzgajanja ove kulture krče tropske vlažne šume. Krčenje šuma, degradacija tresetišta, širenje poljoprivrede na uštrb divljih predela gde se nalaze brojne vrste biljnog i životinjskog sveta dovode do velikih poremećaja na čovekovu okolinu.
Najveće plantaže uljane palme su u Indoneziji, Maleziji. Pomenimo i Brazil gde se nemilice krči Amazonska prašuma namernim požarima što izaziva nesagledive posledice po klimatske promene.
Ove velike požare teško je ugasiti jer oni zahvataju treset pod zemljom pa traju danima. Uljane palme se upravo šire na područja gde je suva zemlja, šire se na tropske šume i tresetišta sa visokim zalihama ugljen dioksida.
Kada se seku šume koje upijaju ugljen dioksid i ostavljaju da istrunu ili da se spaljuju, taj ugljen dioksid se oslobađa i doprinosi globalnom zagrevanju.
Zato treba onemogućiti da se zbog uljane palme nemilice pale tropske šume. Veliki potrošači palminog ulja, L’Oreal, PepsiCo, Unilever obavezali su se na nulto krčenje šume. A i mnoge druge kompanije se trude da doprinesu rešavaju ovog problema.
Zato se sada insistira da se obnavljaju tresetišta jer ako organska materija u zemlji nestane, ekosistem će se trajno promeniti i nemoguće ga je obnoviti, ističu stručnjaci.
Da bi se oni koji gaje uljane palme podstakli na promene neizbežno im je obezbediti neku novu vrstu egzistencije.
Palmino ulje ima niz prednosti, ono nema boju i miris što je odlična karakteristika za aditive za hranu. Takođe, zbog visoke tačke topljenja i velikih količina zasićenih masti idealno je za pravljenje kremova i poslastičarskih predmeta. Otporno je na kvarenje što je velika prednost.
Sadnja uljanih palmi je unosna jer se lako gaje i prinosi su veliki pa i zarade. Recimo na istom parčetu zemlje proizvede se 25 puta više palminog ulja nego onog od soje.
Zbog svih ovih prednosti teško je uticati na proizvođače da menjaju zasade i proizvode nešto drugo.
Veliki su izazovi pred svima a ukoliko se žele promene svi moraju dati svoj doprinos kako bi se smanjili negativni uticaji na životnu okolinu i omogućila bolja budućnost.
(dominomagazin/pixabay)
Dodajte komentar