Da li ste nekada čuli za pariski sindrom? Evo o čemu je reč.
Pariz, glavni grad Francuske, prepun je istorije, dom je Ajfelove kule, Trijumfalne kapije, katedrale Notr Dam i čuvenog Luvra, najposećenijeg muzeja na svetu.
Ipak, uprkos velikom kulturnom bogatstvu, arhitekturi grada i vrhunskim restoranima, neki turisti ne mogu da uživaju u putovanju u Pariz.
Taj mali procenat ljudi u Gradu svetlosti doživljava takozvani pariski sindrom, psihološko stanje sa simptomima mučnine, povraćanja, halucinacije…
Ali šta je tačno „pariski sindrom“?
Iako nije indeksiran u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje, „pariski sindrom“ mnogi stručnjaci prepoznaju kao pravi, iako retki fenomen. Prema Matjeu Deflemu, profesoru sociologije na Univerzitetu Južne Karoline, „pariski sindrom“ je najčešći među japanskim turistima.
Zašto su Japanci tako podložni?
– Govorimo o kulturi koja je istorijski imala potpuno drugačiji sistem verovanja, vrednosti i putanju razvoja od naroda u Evropi – rekao je Rodanti Caneli, profesor kulturne sociologije na Univerzitetu Lids u Velikoj Britaniji, za Live Science. Ove kulturne razlike, kao i verovatno neispunjena romantična očekivanja, mogu objasniti zašto su japanski posetioci izloženi povećanom riziku od „pariskog sindroma“.
„Pariski sindrom“ treba posmatrati kao ekstremni oblik kulturnog šoka, smatraju stručnjaci. Kulturni šok može, u posebno teškim slučajevima, dovesti do toga da se ljudi osećaju dezorijentisano, depresivno, razdražljivo i fizički bolesni. Simptomi povezani sa kulturnim šokom slični su onima koje doživljava neko ko se oseća anksiozno.
Veoma suptilne razlike u pogledu kulturnih normi ili društvenih očekivanja mogu izazvati zabunu jer „čine situacije teškim za manevrisanje“. Takvi nesporazumi mogu biti teški za turiste jer je teško znati kako se ponašati.
(24sedam.rs/pixabay)
Dodajte komentar