Booking.com
Društvo News

Šta je efekat “zečje rupe” i kako prepoznati zavisnost od interneta kod dece?

Zoran Crnjin

Evropska komisija je nedavno započela istragu protiv popularne društvene mreže TikTok. Ovaj potez je usledio zbog sumnji u kršenje pravila Evropske unije o zaštiti dece i transparentnosti oglašavanja na platformi. Centralna tačka istrage je potencijalno štetan uticaj algoritma na TikToku, koji se sumnjiči da može izazvati zavisnost ili, kako ga neki nazivaju, efekat “zečje rupe”.

U emisiji “Uranak” na televiziji psiholog, Zoran Crnjin objašnjava da li je TikTok jedina društvena mreža sa ovom zamkom i kako prepoznati zavisnost od interneta kod dece. 

– Efekat “zečje rupe” je fenomen koji opisuje situaciju kada korisnici postanu udubljeni u konzumaciju sadržaja na socijalnoj mreži, koji je prilagođen njihovim interesima, što rezultira time da provedu znatno više vremena na toj platformi nego što su prvobitno planirali – kaže dr Crnjin i objašnjava po kom principu funkcionišu algoritmi:

– Algoritmi funkcionišu tako što analiziraju vaše aktivnosti, poput pregledavanja i lajkovanja sadržaja, te na osnovu toga prilagođavaju prikazivanje sadržaja prema vašim interesima. Ovaj proces rezultira time da korisnike uvlače dublje u korišćenje društvenih mreža nego što su prvobitno planirali, što ih dovodi do gubitka kontrole nad vremenom koje provode na tim platformama. Ovaj fenomen nije ograničen samo na TikTok, već se javlja i na drugim društvenim mrežama – kaže psiholog i dodaje da su svi podložni ovom efektu:

– Svi smo podložni uticaju, ali postoji ključni period u kojem je veća verovatnoća da se javi problematično korišćenje, pa čak i zavisnost. To je period rane adolescencije i detinjstva, koje je poznato po svojoj ranjivosti za razvoj zavisnosti. Deca u tom periodu često traže uzore i idole, a platforme poput TikToka, sa svojim izazovima i uticajnim osobama, pružaju im mogućnost da zadovolje ta interesovanja. Mladi vole da eksperimentišu, istražuju i vole da budu uključeni u nepoznato, a društvene mreže im pružaju sve to na dohvat ruke – kaže Zoran Crnjin i naglašava da nije zagovornik zabrana, ali da deca moraju da budu kontrolisana od strane roditelja.

– Nisam pristalica potpune zabrane; smatram da takav pristup nije u skladu s vremenom. Socijalne mreže su postale neizostavan deo svakodnevnog života, a korišćenje interneta je postalo gotovo neophodno. Kada razmišljamo o tome, često sudimo iz sopstvene perspektive, iz vremena kada internet nije bio tako sveprisutan. Međutim, za mlade ljude koji odrastaju, korišćenje interneta je sasvim prirodna stvar. Moj stav je da treba da postoji određena kontrola nad tim, a tu ulogu trebaju preuzeti roditelji. Postoje smernice koje sugerišu da deca do dve godine ne bi trebalo da imaju pristup mobilnim telefonima. Za decu uzrasta do pet godina, preporučuje se ograničenje na sat vremena dnevno, dok je za stariju decu dozvoljeno između jednog i dva sata dnevno za sadržaje koji nisu od edukativne prirode – dodaje.

Kako prepoznati zavisnost kod dece?

– Zavisnost od interneta trenutno nije priznata ni u međunarodnoj klasifikaciji bolesti, ni u dijagnostičkom i statističkom priručniku američke psihijatrijske asocijacije. Međutim, stručnjaci koji se bave ovom problematikom itekako prepoznaju ovu vrstu kao zavisnost. Posledice su često izražene, uključujući povećanu distraktibilnost i iritabilnost pri odvajanju od tehnologije, kao i zapostavljanje školskih, porodičnih i socijalnih obaveza zbog prekomernog korišćenja tehnologije. Takođe, česta pojava su i učestale misli i preokupacija korišćenjem interneta. Važno je naglasiti da definiciju ove zavisnosti često utvrđujemo kroz posledice koje izaziva, a ne samo kroz vreme provedeno na internetu – kaže psiholog Crnjnin, ističući da ova vrsta zavisnosti nije bezopasna.

– U slučaju drugih bolesti zavisnosti, terapijski cilj obično podrazumeva postizanje potpune apstinencije. Međutim, kod zavisnosti od interneta, ovakav pristup nije adekvatan, te je potrebno redefinisati ciljeve terapije –  objašnjava, ističući da kod ove vrste zavisnosti takođe može doći do apstinencijalne krize.

– Kod dece možete primetiti bes kada dođe do prekida korišćenja interneta, video igrica ili mobilnih telefona. Oni često reaguju s pojačanom emocionalnošću, izražavajući depresiju ili anksioznost. Međutim, korišćenje medikamenata nije terapija koja se preporučuje za rešavanje ovog problema. Umesto toga, porodična psihoterapija, kognitivno-bihevioralna terapija, kao i terapija po izboru – dodaje Zoran Crnjnin.

Na pitanje, koji su prvi znaci izlečenja, doktor kaže: 

– To su znaci da se uspostavi kontrola nad korišćenjem internet sadržaja, kako bi se postigao odnos koji je socijalno prihvatljiv, omogućavajući osobi da se integriše u stvarni život – kazao je.

Roditelji moraju da budu primer deci!

– Kao i kod svake zavisnosti, postoji mogućnost povratka. Roditelji imaju ključnu ulogu u pružanju dobrog primera deci svojim sopstvenim korišćenjem socijalnih mreža i modernih tehnologija. Takođe, važno je da aktivno učestvuju sa decom u izboru aplikacija, nadgledajući sadržaj koji deca konzumiraju i održavajući otvorenu komunikaciju sa njima o tom sadržaju – zaključio je Zoran Crnjnin u emisiji “Uranak” na televiziji K1.

Tagovi

PRessSerbia VIDEO NEDELJE: TEYA DORA – RAMONDA

Prijatelji sajta

omladinska zadruga indeks
BG ONLINE

Kalendar

април 2024.
П У С Ч П С Н
1234567
891011121314
15161718192021
22232425262728
2930  

Odaberite vašu sledeću destinaciju



Booking.com

PRess Serbia