Često je brzo jedenje samo jedan deo ukupnog brzog načina života. Ova navika može ozbiljno uticati na vaše zdravlje. Prebrzo jedenje nosi čitav niz zdravstvenih rizika, a ako ne odvojite vreme, može da vas dovede u opasnost od razvoja ozbiljnih zdravstvenih stanja. Kada jede brzo, ne samo daotežavate varenje, već nakupljate i kilograme. Istraživanje poznatog naučnog centra je pokazalo da se ljudi koji pohlepno gutaju hranu češće prejedaju od onih koji jedu sporije.
Gojaznost
Brzo jedenje je povezano sa povećanim rizikom od prekomerne težine ili gojaznosti. Stoga ne čudi da su i manje žvakanje i brzo jedenje povezani sa konzumiranjem više hrane i kalorija.
Čak i nekoliko minuta nakon završetka obroka, brzo jedenje može i dalje imati uticaj. U jednoj studiji, učesnici koji su držali ručak posle ručka su se osećali gladnije u poređenju sa onima koji su jeli ležernijim tempom.
Kakva je veza? Brzo jedenje može poremetiti hormone creva koji pomažu u regulisanju apetita i govore vam kada ste siti. U maloj studiji iz Japana, brzo jedenje takođe je smanjilo termički efekat hrane – ubrzanje metabolizma koji se javlja nakon jela.
Dijabetes
Brza ishrana sama po sebi ne uzrokuje dijabetes tipa 2. Ali moguće je da uobičajeno zatvaranje hrane može dati vašem telu dodatni podsticaj u tom pravcu. U velikoj studiji, muškarci i žene srednjih godina bez dijabetesa koji su rekli da brzo jedu bili su pod povećanim rizikom od insulinske rezistencije. Ovo stanje, u kojem telo ne koristi efikasno insulin, može vremenom dovesti do dijabetesa.
Naravno, brzo jedenje je povezano sa gojaznošću – a gojaznost je glavni uzrok insulinske rezistencije. Ali barem za muškarce u studiji, brzo jedenje povećava njihov rizik čak i kada su istraživači kontrolisali nivoe BMI.
Metabolički sindrom
Insulinska rezistencija je usko povezana sa metaboličkim sindromom — skupom faktora koji povećavaju rizik od razvoja ne samo dijabetesa, već i srčanih bolesti i moždanog udara. Jedna studija uključivala je skoro 9.000 ljudi, starosti 40 i više godina, koji na početku nisu imali metabolički sindrom. Tokom naredne tri godine, ljudi koji brzo jedu imali su veću verovatnoću da razviju metabolički sindrom od onih koji su jeli sporije.
Konkretno, oni koji brzo jedu bili su skloni da imaju veliki struk i nizak nivo HDL („dobrog“) holesterola. Ovo su dva faktora rizika koji čine metabolički sindrom i često su predznaci srčanih bolesti.
Gastritis
Brzo jedenje je takođe povezano sa erozivnim gastritisom – zapaljenjem koje izjeda sluznicu želuca, izazivajući plitke lomove ili ponekad duboke čireve.
Jedan od mogućih razloga Ljudi koji gutaju hranu imaju veću vjerovatnoću da se prejedaju. A prejedanje, zauzvrat, uzrokuje da hrana duže stoji u stomaku, tako da je sluznica želuca izložena većoj količini želudačne kiseline.
(sd.rs/pixabay)